Iako smo delić kosmosa, sav je svemir sadržan u nama

 drugačije nego pre, jer se bukvalno svaka ćelija promenila. Isto je tako i u prirodi, sve se menja. Pitanje koje se nameće je zašto onda često imamo otpor prema promenama, a odgovor bi bio iz straha šta te promene mogu da donesu i bojazni kako će se one odraziti na naš život. Prijatne promene s radošću prihvatamo i svi bismo voleli da živimo u miru, ljubavi i blagostanju… Mahatma Gandi bi na to rekao: „Ako želiš da vidiš promenu u svetu, ti moraš postati ta promena!“



Upravo je to stil života naše sagovornice nastavnice srpskog jezika Jasne Bogojević Janjić iz Novog Sada. Pripada lozi potomaka Nikole Tesle (s majčine strane), pa ne čudi da je krasi glad za znanjem, neobične sposobnosti i posedovanje raznih znanja i veština, poput koučinga, regresoterapije, a pre svega astrologije.



- Uvek sam sopstvenim primerom učila decu kojoj sam predavala, ali i svoju. Prva sam radila ono što sam tražila od njih, pa bio to i domaći zadatak. Malo je neobično da nastavnik uradi domaći koji je zatražio od svojih učenika, ali sam ja na njihovo iznenađenje i oduševljenje i to radila. Živim tako da svojim primerom pokrenem druge, jer to uvek daje rezultate, a ujedno je i najbolja vaspitačka metoda.

Zašto se menjamo?

- Mada smo mi zrnce peska u kosmosu, ipak je i sav kosmos sadržan u tom zrncu peska. Zato se menjamo, jer to je osnovno pravilo univerzuma čiji smo mi deo. Promena je život i ako se okrenemo oko sebe videćemo da se sve neprestano menja. Svi mi osećamo promene, čak i znamo kada je vreme za njih, ali bi nam bilo lakše kada bi to neko drugi uradio. Za sitne promene se lakše odlučimo, ali za krupnije često treba mnogo više vremena i hrabrosti. Za neke bi se trebalo pripremiti, a nekad vam je potrebna i pomoć…

Koliko vam vaše znanje astrologije, koučinga, odnosno trenera životnih veština i svih ostalih metoda i tehnika koje poznajete pomažu u tome da pomognete drugima?

- Od antičkog doba pa do danas, vladari i viđeniji ljudi su imali uz sebe one koji će im ukazati na promene, i koji će ih voditi kroz njih kao što su astrolozi, mudraci… To samo znači da nije lako prolaziti kroz promene i da nam je potrebna i pomoć. No, ako mi nešto ne promenimo na vreme, onda nas ta promena stigne na mnogo drastičniji način i hteli mi to ili ne, mi se menjamo. Prema mom iskustvu, tada obično okidač za promenu bude bolest – sopstvena ili bliske osobe. Zašto onda čekati da budemo promenjeni, a ne menjati se kada je mnogo bezbolnije?

Zašto se ponekad ljudi grčevito opiru promenama?

- Iz straha ili neznanja. Plaše se šta će reći drugi, partner, porodica, deca, a dešava se i da kada ljudi naprave promenu, da se pokolebaju. Pa ih pitaju „šta će ti to?“ ili dobijaju savete „drži se ti starog“ – a čuveni Ajnštajn je rekao da nijedan problem ne može da se reši na nivou svesti na kom je nastao. Zato i treba načiniti iskorak i ne treba razmišljati o problemu, već o rešenju. Na tom putu dešavaju se i greške, i to je sasvim u redu, jer su nam i one potrebne… Baš zato se ljudi i plaše promena, da ne pogreše. To je još jedan od frustrirajućih elemenata promene „šta ako pogrešim“ – ništa, iz grešaka samo još nešto naučimo i tako s novim iskustvom lakše pronađemo rešenje!

Zar nije lakše promeniti se na vreme?

- Interesantno je da ljudi dolaze na savetovanje, baš onda kada je pravo vreme, kao da osete da im je potrebna promena, ali ne znaju kako da do nje dođu, pa se zablokiraju i još im je teže da nešto promene. Zapadna astrologija ne nudi savete, ali u đotišu, indijskoj astologiji postoje elementi kako se može pomoći… Ja izbegavam da kažem uradi to i to. Međutim, kada sam došla do koučinga, shvatila sam da mi je ta veština nedostajala, jer pomoću ove veštine vodim osobu do toga da ona sama pronađe svoj način dolaska do rešenja. Sama osoba pravi svoj spisak želja i ciljeva, a ja joj pomažem da sagleda put. To je mnogo moćnije kada ona sama stekne taj uvid nego joj dati savet, ma koliko dobar bio.

Koliko se prepliću ove metode?

- Veoma, mnogo mi je lakše da pomognem svom klijentu. Sada najčešće prvo napravim natalnu kartu, da vidim gde su izazovi i gde su potencijali osobe, a potom krenemo s koučingom da odredimo ciljeve i korake kako da ih postigne. Važno je znati i da li osoba ima kapacitet da svoje želje i planove ostvari, tu nam u pomoć pristiže astrologija. No, sve se može postići, samo ako se dobro isplanira, uvek se nađe način. Astrologija mi pomaže da uputim klijenta kada je pravo vreme da se načine promene.

Kakav bi vaš savet bio?

- Ovo je more energije u kojem plivamo, a sada, u septembru energija je takva da nije baš pravo vreme za velike odluke ili promene, ali je ovaj period dobar za čišćenje. Sve što želimo da rešimo, pročistimo, da dovršimo – pravo je vreme i taj period traje do kraja godine. Pošto je sledeća godina u znaku jedinice, godina Sunca kada se započinje nov ciklus. Da bi se započelo nešto novo, potrebno je srediti i dovršiti staro da bismo lakše krenuli u novo.

Da li radionica „Moj projekat sreća“ koju vi držite može da bude model kako da se lakše prebrode promene?

- Kada sam dobila knjigu Grečen Rubin „Projekat sreća“ i počela da sledim autorkine instrukcije, prvo sama, pa mi se potom pridružio suprug Zoran, shvatili smo da svako može da promeni svoj život na bolje, a da pri tom u tome uživa. Osmislila sam potom radionicu da bih ljude podstakla na promene koje bi sami želeli. Već je jedna radionica u Novom Sadu završena, u Beogradu je druga u toku, dok treća upravo počinje ovde u Novom Sadu. Ljudi su veoma inspirisani, zadovoljni i s radošću kreću u promene.

Koliko tu grupa može da pomogne pojedincu?

- Pre svega značajna je podrška koju daju jedni drugima. Problem „šta će reći drugi ljudi“ se tu odmah prevazilazi, jer su tu već drugi ljudi i već imaju priliku da čuju njihova mišljenja. Smatram i da je grupna energija veoma podsticajna, rekla bih da je ona pravi blagoslov – jer ako može pojedinac da nešto uradi, onda i ostale u grupi povuče da i oni načine svoju promenu. To daje poseban kvalitet ovim radionicama, jer se učesnici lakše odlučuju na promene i veoma smo svi ponosni kada na kraju dobijamo izveštaj kakvi su rezultati postignuti. Ono što sam primetila da je važno da su grupe heterogene: da postoji razlika u polu, godinama i u interesovanjima, onda je svima mnogo interesantnije i to doprinosi novom kvalitetu. Stvarno sam oduševljana sam divnim idejama, pričama ali i onim što je tek u nagoveštaju da se ostvari.

Marina Jablanov Stojanović