Više slobode za decu, podeljena mišljenja roditelja

u skladu sa njegovim i porodičnim potrebama. To, između ostalog, znači da će roditelji imati mogućnost da sami opredele vreme dolaska deteta u vrtić i izlaska iz njega, prema sopstvenom rasporedu, mališani više neće morati da užinaju u prostoru striktno određenom za to, kako ne bi kvarili igru ili neke druge aktivnosti, dok oni koji nemaju potrebu za snom, neće morati to da rade preko dana, već će im biti obezbeđene neke mirne aktivnosti u tom periodu, kako ne bi remetili ostale.

- Na primer, roditelj koji radi popodne može da provede kvalitetno prepodne sa svojim detetom i da se ne budi rano samo da bi ga doveo u vrtić - objašnjava pedagog i stručni saradnik u nekoliko vrtića “Radosnog detinjstva” Sandra Kampel. - Za dete koje dođe do 9 sati čuva se doručak u prostoru koji je adekvatan za to. Ako se za užinu služi neko voće ili keks, deca će moći da to pojedu i van prostora koji je za to predviđen, što mališanima izuzetno prija, jer ne moraju da prekidaju igru i tako remete svoje potrebe. Ipak, to ne znači da će užina moći da se jede u svako doba, nego oko 11, kada je predviđeno vreme za to, a deca pre toga svakako ulaze unutra i obavljaju kulturno/higijenske navike.

Novi sistem podrazumevaće, između ostalog, i da mame i tate mogu da učestvuju i u planiranju programa i sadržaja, u saradnji sa vaspitačima, a mališani će moći da biraju da li žele da učestvuju u individualnim ili grupnim aktivnostima. Po rečima Sandre Kampel, pripreme za prelazak na fleksibilni sistem rada podrazumevaće timsko angažovanje svih zaposlenih u ustanovi, od glavnog vaspitača do pomoćno-tehničkog osoblja. U taj proces neće ući nekolicina vrtića u kojima se taj sistem već primenjuje dve godine, među kojima je i “Palčica”, u kome radi naša sagovornica. U tim ustanovama, kaže Sandra Kampel, “fleksibilnost je deo svakodnevice i nikada nije predstavljalo problem. Kampel napominje i da zahvaljujući tom sistemu deca maksimalno koriste sav raspoloživ prostor vrtića, koji je podređen njihovom pravilnom razvoju i napredovanju.

Funkcionisanje takvog sistema počiva na dogovoru roditelja i vaspitača, jer, kako kaže naša sagovornica, potrebe porodica se razlikuju. Zbog toga, ona je pozvala sve roditelje koji imaju bilo kakve nedoumice da porazgovaraju sa vaspitačima, rukovodiocima, pedagozima i psiholozima Predškolske ustanove, kako ne bi došlo do nesporazuma ili nagađanja.

-  Na bolovanju sam, a i moja deca vole dugo da spavaju, i mnogo nam znači što mogu da ih dovedem u vrtić do devet ujutru i da ih dočeka doručak - kaže naša sugrađanka Jovana Nikić, čije dvoje mališana ide u “Palčicu”. - Moji neće da spavaju preko dana, pa ih vaspitačice i ne teraju. Ako nekad moram da dođem ranije ili kasnije, samo se dan ranije dogovorim sa vaspitačicom.

S druge strane, vest o prelasku na novi sistem mnoge je ostavila u nedoumici. Prema mišljenju naše sugrađanke I. M. čije dete pohađa jedan od državnih vrtića, postoje određene norme, čijim bi se menjanjem dovelo do nesklada između života u kući i u obdaništu.

- Deca se od malih nogu uče da se svi dnevni obroci jedu u prostoriji koja je predviđena za jelo, što prenosim i na svoje trogodišnje dete - kaže I. M. - Ukoliko uvedu fleksibilan ritam dana, treba da doživim da dete kad dođe iz školice ode u svoj krevet i traži da joj tamo donesem večeru? Mislim da treba da se zna neki red, gde se ruča, gde se spava, a gde se igra.

D. Ristić

Daleko od anarhije

- Fleksibilni sistem nastao je iz potreba dece i savremene porodice, a na to nas obavazuju Stanardi kvaliteta rada Predškolske ustanove - kaže Sandra Kampel. - Taj sistem je pokazatelj kvaliteta rada, zahteva maksimalno angažovanje svih zaposlenih i daleko je od anarhije o kojoj svi pričaju. Ručak i doručak se serviraju u prostorima predviđenim za to, a roditelji koji imaju neke nedoumice pozivamo da vide kako to izgleda u praksi.