(Američki) fudbal - povratak igre od krvi, mesa i boje kože

nego o američkom fudbalu, koji će sve do februara i čuvenog “Superbol” finala zauzimati dobar deo programske šeme kanala “Sport klub”.

Iako se zbog vremenske razlike kod nas prenosi uvek noću, američki fudbal nije preko noći zadobio tako veliki prostor. Od skromnih početaka na “Trećem kanalu” pre desetak i više godina, sada je dogurao da četvrtkom i ponedeljkom imamo po jednu, dok nedeljom čitavo tuce utakmica u direktnom prenosu, sa “bezbroj” repriza do narednog kola.

Ko je nedavno gledao doček Bekama u Evropi, a ne, nije reč o Dejvidu Bekamu, nego Odelu Bekamu Yunioru iz Njujork Yajantsa, mogao je da vidi da nije samo Srbija mesto gde cveta ljubav prema ovom sportu. Engleska, Nemačka, Francuska, bile su samo neke od stanica promocije američkog NFL-a (National Football League), koji još od devedesetih gradi pozicije u Evropi. Sada, samo u Srbiji, ima pregršt timova aktivnih u domaćoj, Srpskoj asocijaciji američkog fudbala, uključenoj i u pojedine međunarodne tokove.

Američki fudbal mora da se ceni kao ekstremno uzbudljiv sport. Četiri pokušaja da se lopta prenese ili doda deset jardi unapred, ka liniji gola (tačdaun zona), unutar koje stoje i “vrata”, za opciju šuta, osnovni su zahtev igre koja je nastala spajanjem i modifikovanjem ragbija i fudbala (sokera). Igraju je dve postave od jedanaest igrača, napadačka i odbrambena, sa dodatkom formacije specijalnog tima koji vraća početne ili udarce (pantove) iz igre. Pravila jesu komplikovana, kao i celi istorijat i način funkcionisanja lige ujedinjenih konferencija, ali ko je jednom video nivo zalaganja i žestine s kojom se igra američki fudbal, lepotu taktičke i zastrašujući aspekt fizičke izvedbe, sigurno je poželeo da nauči više o ovom sportu. A to, u nedostatku pomoći prijatelja koji je neko vreme proveo u Americi, vrlo je lako, jer komentatori “Sport kluba” rade odličan posao i, potez po potez, gledaoce polako uvode u sve “tajne”, danas dostupne i na svakom internet pretraživaču.

U četvrtak su Nju Ingland Pejtriots, najprepoznatljiviji tim novog milenijuma, nadigrali Hjuston Teksanse koji su porazom posle dve pobede na početku sezone malo skrenuli sa dobrog puta da se proslave u godini kada se veliko “Superbol” finale igra na njihovom stadionu. Uzbuđenje je bilo veliko, jer su možda i prvi put u svojoj istoriji Teksansi bili favoriti u gostima protiv Pejtriotsa, hendikepiranih neigranjem svog prvog i već dugo najboljeg kvoterbeka lige, Toma Brejdija. Zato je pođednako legendarni trener Bil Beliček pokazao zašto je i pored konstitucije tima sa velikom važnošću pozicije broj jedan (kvoterbek otpočinje svaki napad), fudbal ipak kolektivna igra. Ova epizoda ilustruje i ono što je zaštitni znak NFL-a - svako zaista može da pobedi svakog, i do poslednje sekunde ne odustaje od toga. Zbog slojevito izdiferenciranog sistema poseda lopte i načina osvajanja bodova, nije fraza reći da su u američkom fudbalu moguće i najneverovatnije stvari. Svaki gledalac će ovo brzo uvideti kada zakunja iznuren stalnim prekidima igre ili kada ode u toalet dok se “ne dešava baš ništa”.

Početak sezone, osim standardnog licitiranja i statističkog nadgornjavanja ko će ući u plejof, ko je najbolji “ruki”, ko je oduševio, a ko razočarao, obeležio je i jedan vanredan događaj. Kvoterbek San Francisko Fortinajnersa Kolin Kapernik, još u predsezoni odbijao je da stoji za vreme intoniranja nacionalne himne. Revoltiran policijskom brutalnošću u aktuelnim slučajevima ubistava Afroamerikanaca, on je na taj način iskazao svoj protest i pokrenuo lavinu u kojoj je najpompezniji bio komentar Donalda Trampa da bi mogao da potraži drugu zemlju. NFL je izrazito komercijalno orijentisan, “teška industrija”, a tu, po definiciji, nema mesta visokoj politici. Zato je za “zemlju hrabrih i kuću slobodnih” Kapernikov protest bio izuzetno važan događaj. Pridruživanjem sve više igrača njegovom protestu tokom intoniranja himne, igrači su poručili da nisu samo robovi i roboti, šrafovi dobro podmazane mašinerije, nego i prava ljudska bića od krvi, mesa i boje kože.

Igor Burić