Uvodnik: Izgubljeni u megamarketu stvarnosti i informacija

bila u pitanju ponuda ideja i čulno-emotivnih i estetsko-intelektualnih senzacija, ili “samo” rafiniranh proizvoda, od onih jestivih pa do onih stvarčica za dnevnu upotrebu, lako se pretvara u živeti “gladan u glavi”, sa gotovo bolnom čežnjom koja navire kada shvatimo koliko ima stvari koje su nam nedostupne, pa tako obilje ponude lako prerasta u potrošački pakao.

Sjajni američki pisac, postmodernista Džon Bart pre više decenija, u već zrelom, po tajmingu, 20. veku pustio je u promet sintagmu “izgubljen u kući smeha”, u priči koja jeste govorila o čežnji, nostalgiji, izgubljenom identitetu junaka-savremenika koji gubi i snove i stvarnost i pre nego što ih je stekao, a godinama kasnije, naš savremenik, pisac Svetislav Basara, pretvorio je ovu zasićenu američku ideju u srpsku i napisao priču “Izgubljen u samoposluzi”.

Kada bismo danas pokušali da se udenemo u nagoveštaj ove ideje koja bi se bavila (ne)dostupnim obiljem, tj. gotovo nepristojnom ponudom obilja robe, informacija i znanja, mogli bismo lako da zamislimo srpskog građanina izgubljenog u današnjem džinovskom megamarketu, sa ponudama koje nadilaze realnost kako njegovog džepa, tako i kapaciteta njegovog estetskog i intelektualnog poimanja. Gotovo sterilna čistoća i ogromni prostor koji osvetljava fluoroscentno osvetljenje koje isijavaju nepregledne police zamrzivača i frižidera, ta gotovo medicinski čista futuristička predstava nepreglednog niza lepo spakovane robe, ulice i bulevari, često zbog veličine naizgled pustošni, pa prođu minute, sati ili dani dok ne sretnete kupca-sapatnika sa malom korpom u kojoj nosi jednu paštetu i paketić testenina i poželite da ga izljubite, ili bar kažete “dobar dan” ali, to se ne radi među urbanim konzumentima. Nije dakle teško zamisliti usamljenog kupca koji se toliko izgubio o veličanstvenoj ponudi, da više ne može da pronađe izlaz i luta tako danima i godinama, definitivno izgubljen između avenija banana, smrznute ribe, mirisa kafe i uglancanih jabuka. Ili, još bolje, nije daleka pomisao da su se negde, u ovoj potrošačkoj futurističkoj zoni, ali ne sumraka nego plave i zelene svetlosti, ugnezdile čitave porodice koje nikada ne sretnemo, a oni tamo žive godinama, kampujući na odeljku sportske opreme, hrane se direktno namirnicima iz najmodernijih frižidera, gledaju kako igra Gvardiolin Mančester siti na nizu ekrana u odeljku elektronske opreme, čitaju bestselere na odeljku za prodaju knjiga: izgubljeni u megamarketu, izgubljeni u stvarnosti.

Novine koje stvaramo pokušavaju da popišu sve stvari i unesu red i smisao u ovaj beskrajni univerzum. Preporuka, sažimanje, saznavanje, upućivanje: koordinate stvarnosti oko nas. U ponudi obilja sa kojim ne možemo izaći na kraj, potreban je i vodič.

Odabrali smo i ponudili pa, uzmite šta i kako vam drago!

Đorđe Pisarev