Rado se u EPS-u uzimaju debele otpremnine

ostanak bez posla i redovnih primanja veliki je problem pa se na taj korak odlučuje malo zaposlenih. Zbog toga se za one koji odluče da dobrovoljno raskinu radni odnos obezbeđuju stimulativne otpremnine, što svakako doprinosi ome da se broj onih koji iskažu tu želju poveća. Po svemu sudeći, visina otpremnina za zaposlene koji odluče da posao napuste dobrovoljno zavisi od mnogo parametara, a za sada to znaju radnici u „Elektroprivredi Srbije”, kao i u „Železnicama Srbije”, a iako je reč o javnim preduzećima, visine otpremnina se razlikuju.

Tako je u EPS-u, gde je planirano da se broj zaposlenih smanji oko 1.000, interes mnogo veći zbog, slobodno se može reći, dobrih stumlacija za sporazumni/dobrovoljni dolazak s posla. Već sada se za dobrovoljni odlazak s posla prijavilo više zaposlenih, što bi, ukoliko bi svi napustili EPS, moglo napraviti dosta problema u proizvodnji.

Naravno, ne mogu svi zaposleni koji dobrovoljno žele da napuste EPS tu mogućnost i ostvariti jer to pravo stiču na osnovu godina života i godina staža. Pravo na isplatu stimulativne naknade predviđeno je za zaposlene koji su ispunili uslov za starosnu penziju ili prevremenu starosnu penziju, ili će do kraja ove godine ispuniti taj uslov, ali ne i oni koji do kraja ove godine navršavaju 65 godina. Visina stimulativne naknade zavisi i od godina života i od godina staža, a kreće se od pet do čak 27 prosečnih bruto plata. Najviše novca za dobrovoljni odlazak u penziju predviđeno je za zaposlene s beneficiranim radnim stažom (isplata u rasponu od 16 do 27 prosečnih plata), stare od 55 do 60 godina. Za zaposlene iz te kategorije, koji su stekli ili će do kraja ove godine ispuniti uslov za preveremenu starosnu penziju starosti između 55 i 56 godina, a dobrovoljno se odluče da odu iz EPS-a, rezervisano je 27 prosečnih bruto plata. To znači da će, uz prosečnu platu u EPS-u od oko 75.000 dinara, tim radnicima za doborovoljni odlazak u penziju biti isplaćeno oko dva miliona dinara. Zaposleni koji stiču uslov za penziju dobiće otpremninu od 200 evra po godini staža i tri prosečne plate, odnosno za recimo 30 godina staža oko 6.000 evra i još tri posečne plate od oko 75.000 dinara.

Inače, EPS ima 31.000 zaposlenih. Preporuka MMF-a i Svetske banke je da do 2020. godine broj radnika smanje za 5.000.

Što se tiče „Železnica Srbije”, gde se takođe očekuje dobrovoljni/sprazumni odlazak s posla, za sada se prijavilo oko 2.000 radika. Zaposleni koji ne ispunjavaju uslov za penziju imaju pravo na otpremninu u visini zbira trećine zarade za svaku navršenu godinu rada, uvećanu 50 odsto, ili u visini od 200 evra za svaku godinu rada. Pošto je u tom preduzeću prosečna bruto zarada oko 53.000 dinara, jasno je da će zaposleni koji se odluče da dobrovoljno napuste posao u Železnicma Srbije” dobiti manje novca od onih koji su radni staž sticali u EPS-u jer bi za prosečnih 30 godina mogli dobiti oko 6.500 evra.

D. Mlađenović

Sve je dobrovoljno

Dogovor o uslovima za sporazumni raskid radnog odnosa uz isplatu naknade, odnosno otpremnine za 2016. godinu, za zaposlene u „Elektroprivredi Srbije” postigli su Vlada Republike Srbije i Sindikat EPS-a. Odlazak s posla je na strogo dobrovoljnoj osnovi, a odluka o stimulativnoj naknadi za sporazumni prestanak radnog odnosa koju je doneo Nadzorni odbor EPS-a može se pronaći na sajtu Sindikata EDB-a.