Društvo kisačkih žena gotovo sto godina neguje slovačku kulturu
revolucionarki, kojima je glavna vizija da promene svet čuvajući svoju tradiciju, istoriju i dostojanstvo svoje kulture, ne može, a da se ne desi magija. Ili može?! Iako prepoznatljivo u svom selu, ali i u okolini i regionu, Društvo kisačkih žena piše novu istoriju slovačkog življa u Vojvodini, i to iz privatnih soba žena članica te male porodice koja postoji već 95 godina.
– Mi smo jedino slovačko selo u našoj opštini, ali smo, čini nam se, nekako zapostavljeni i valjda nam sudbina ne da da se negde stacioniramo – kaže predsednica Društva kisačkih žena Ljudmila Berediova Stupavska. – Dosta se selimo. Ne znam šta smo sve krečile i sređivale da bismo napravile izložbu. Nemamo ni etno-kuću u Kisaču, niti muzej. Sve je stalo na obećanjima da ćemo dobiti prostor i još uvek ne gubim nadu da će nam neko pomoći.
Kada su izrazile želju za etno-kućom, obezbeđen im je veliki plac s objektom u koji treba mnogo da se ulaže, a za koji je i kirija visoka. Da ne bi zapadale u dugove, od toga se odustalo.
– Kisač je selo koje rezignira. Ljudi su izgubili elan i volju za bolje očuvanje našeg identiteta – setna je Ljudmila, ali ni po koju cenu ne odustaje.
Ugostivši nas u svom kutku išaranom raznim detaljima kao iz kakve slovačke bajke, čak i da nismo želeli, ne bismo uspeli a da ne osetimo svu toplinu i gostoprimstvo kreativne žene za koju, čini se, ne postoje prepreke. Uz domaće ceđeni sok, nekoliko vrsta yemova, okruženi porcelanskim lutkama obučenim u slovačke nošnje, knjigama iz 19. veka koje su Slovaci nosili sa sobom pri dolasku u ove krajeve, u potpunosti smo se prebacili u drugi, dalek, ali blizak svet.
– Gde god da nas pozovu, na bilo koji festival, mi najbolje predstavljamo Kisač – naglašava naša sagovornica. – Naše udruženje je formirano 1921. godine i pravo je čudo šta su nekad žene radile, s kim su sarađivale, pomagale siročad i izgradnju slovačke gimnazije u Petrovcu, a branile su i sluškinje. Bile su prave feministkinje. U svemu tome je vrlo bitno imati dobrog vođu.
I gotovo čitav vek kasnije, njihov entuzijazam i aktivnosti ne opadaju. Danas kisačke žene organizuju izložbe ručnih radova, a kada to ne rade, koriste svaku priliku da na razne načine podučavaju svoje meštane o njihovoj istoriji.
– Preko zime organizujemo predavanja i o zdravstvu, poljoprivredi, hortikulturi, prosveti i kulturi, a početkom godine, u saradnji sa Slovačkim vojvođanskim centrom iz Bačkog Petrovca pravimo prezentaciju svih njihovih književnih izdanja – priča Ljudmila s osmehom koji potvrđuje da, iako su manjina, velike ideje mogu opstati. – Organizujemo i radionice pletenja žicom, dekupaža, crtanja na svili, pravljenja čipke prepletanjem štapića, vezemo miljee, a ono što svi najviše vole, to su naši kolači i sarma.
Da bi se približile i mlađoj populaciji, svojim naslednicima, kisačke žene prave i tašnice za telefone i minđuše od staklića. Budući da je Ljudmila i nastavnica slovačkog jezika u lokalnoj Osnovnoj školi „Ljudevit Štur”, koristi svaku priliku da kroz interesantne domaće zadatke svoje učenike motiviše da se interesuju za tradiciju koja je deo i njihovog identiteta.
– Preko zimskog raspusta im zadam razne teme iz uspomena na prošlost njihovih predaka, o raznim zanatima, o čemu treba da razgovaraju s roditeljima i vode svojevrsni spomenar u reči i slikama. To je kao neki istraživački rad, koji se može iskoristiti i na zajedničkoj izložbi, a plodovi toga danas se vide kroz i kroz to što neki od njih studiraju slovački jezik, ili se i sami kasnije posvete sakupljanju i očuvanju etno-materijala, a poneki se i priključuju aktivnostima Društva kisačkih žena – ponosna je naša sagovornica, kojoj se, kako kaže, čini da kod današnjih generacija zamire osećaj za ono što nasleđuju. – Deca se sve teže izražavaju, ne priča se o svojoj tradiciji u krugu porodice, što dovodi do toga da manje vrednuju ono što poseduju.
L. Radlovački
Dan kisačke sarme
Dan kisačke sarme, manifestacija Društva kisačkih žena, održaće se 11. put u nedelju, 4. septembra u Kisaču. Ovogodišnji događaj organizuje se i kao vid obeležavanja 95 godina postojanja DKŽ-a. Osim sarme, na štandovima će u ponudi biti i kolači, kao i razni ručni radovi.