Đurić: ZSO je ključ naše politike na Kosmetu

 i očekuje se njeno sprovođenje – izjavio je u intervjuu „Dnevniku” direktor Vladine Kancelarije za KiM Marko Đurić, koji se upravo vratio s tehničke runde razgovora s Prištinom u Briselu, i, kako najavljuje, za dve nedelje može se očekivati ponovno okupljane eksperata. – Za nas je bitno što naš predlog u ovom trenutku podržavaju neki od najmoćnijih ljudi u svetu.

– Poseta američkog potpredsednika je za nas veoma važna jer vidimo poklapanje stava SAD po pitanju uspostavljanja ZSO-a.  Značajno je da u narednom periodu pridobijemo i one države koje se ne slažu s našim viđenjem statusa KiM. Naime, ne možemo žmuriti pred činjenicom da s mnogima od njih imamo suštinski različit stav po tom pitanju i nikada nećemo promeniti naš stav da je KiM deo naše zemlje, ali vremenom vidimo evoluciju u njihovom odnosu, promenu, nema više crno-bele slike, u kojoj su samo Srbi loši momci, a drugi su samo dobri. Ne treba zaboraviti da su Albanci, pre nego što su dobili podršku tog dela međunarodne zajednice za projekat jednostranog proglašenja nezavisnosti, decenijama proveli lobirajući, pridobijajući i ubeđujući. Sada je na nama da za našu poziciju pridobijemo što je moguće više ljudi.

 Šta suštinski Srbi dobijaju sa ZSO?

– Sa ZSO Srbi dobijaju politički mehanizam za zaštitu svojih prava na znatno višem nivou nego što je to bio slučaj do sada u našoj južnoj prokrajni. Dobijaju instucionalni mehanizam da odlučuju o svojim pitanjima od suštinskog značaja za njihov život i opstanak, kao što su prosveta, zdravstvo, upravljanje urbanim i ruralnim razvojem, medijima na srpskom jeziku, bezbednošću u svojim sredinama – izborom komandnog i drugog kadra u policiji.

Šta je zapelo u poslednjoj tehničkoj rundi koju ste nazvali „igra nerava”, i šta predstoji za dve nedelje u novom ekspertskom susretu?

– Priština je želela da ovlada kompletnom imovinom i infrastrukturom „Telekoma”, što zato da bi kontrolisala taj resor, što da bi time uspostavila presedan, nakon čega bi ugrozili i drugu našu imovinu, Trepču, Brezovicu i sva druga suštinski važna javna dobra pa i pitanja privatne imovine. Albanska strana prikazala je u proteklim razgovorima da je imovina „Telekoma Srbija” na KiM u stvari imovina „Telekoma Kosova”. Zamislite da su ozbiljno tvrdili predstavnicima EU da su zgradu „Telekoma”, sagrađenu znatno posle 2000. u Kosovskoj Mitrovici, oni sagradili, takođe telekomunikaciona oprema 4G tehnologija, kao da je to postojalo pre 1999, a oni inače tvrde da je sve što je postojalo pre 1999. na KiM, vlasništvo Prištine. Podsetiću na to da je i privatna imovina, desetine hiljada stanova, još uvek okupirana. Dakle, pokušajima s „Telekomom” bi uspostavila presedan kojim bi poništila svako srpsko pravo na imovinu na KiM

Ocene su da je pred Srbijom nimalo lak peirod vezan za normalizaciju odnosa s Prištinom, poglavlje 35? 

– Mislim da je i u EU, što se i dosadašnjim napretkom vidi, visoko cenjan napor Srbije da sa svojom južnom pokrajinom, uprkos neslaganju oko  statusa, izgradi funkcionalnu vezu i komunikaciju koja je od značaja za svakodnevno funkcionisanje građana i institucija. Nikada i ničim nećemo dovesti u pitanje našu poziciju o statusu, interes i dobrobit naših građana na KiM, što je priorite Vlade u odnosu na sve drugo. 

Hašimu Tačiju je majka dečaka Ivana Jovovića, ubijenog s ostalom srpskom decom u Goraždevcu, vratila cveće, što je direktno iniciralo pitanje šta je sa sudom za ratne zločine OVK-a i uopšte pravdom za nevine srpske žrtve na KiM?

– Mislim da je taj gest prirodna posledica neiskrenog pristupa albanske političke elite srpskom narodu na KiM i njihova želja da komunikaciju s njima iskoriste samo za ličnu promociju u očima međunarodne zajednice. Ima mnogo toga neiskrenog u gestovima albanskih političara. Upravo u Tačijevom gestu vidim nekoga ko, uprkos svemu tome, dolazi bukvalno da napravi foto-sešn s obeležjima postradalih Srba, da bi mogao nekome u međunarodnoj zajednici da se prikaže kao čovek mira i pomirenja. Svaki zločin ima ime i prezime i ta imena na ploči – a uzgred, upravo pristalice ekstremizma u Goraždevcu su je polupale pre nekoliko meseci pa je vlada Srbije, svojim novcem, obnovila spomenik. Mnogo bi bolje bilo da je Tači, umesto što je otišao tamo s cvećem, pronašao one koji su porušili spomenik.

Vladimir Đuričić

 

Kod po modelu Foklanda i Tajvana



– Kada je reč o fiksnim telefonima na KiM, važi još uvek naš međunarodni pozivni broj 381, međutim, kada je reč o mobilnim telefonima, Albanci su počeli da koriste pozivne brojeve Monaka i Slovenije. Pregovori treba da imaju za rezultat da „Telekom Srbija” može da radi normalno na celoj teritoriji KiM, a s druge strane, Srbija će zatražiti još jedan dodatni pozivni broj, koji će kod Međunarodne unije za telekomunikacije biti vođen kao regionalni pozivni broj za Srbiju, drugi pozivni broj za Srbiju. To će biti urađeno po modelu, kao što u okviru Velike Britanije imate pozivni za Foklandska ostrva, ili u okviru Kine za Tajvan. Veoma je važno kako se vodi taj broj u međunarodnim knjigama, to neće biti broj formalnopravno nezavisne teritorije, nego će biti regionalni kod za Srbiju – ukazuje Đurić.