Brže do pravde

 bez vođenja glavnog pretresa, rešen je veliki broj krivičnih procesa. Podaci pokazuju rastući trend primene tog instituta, uvedenog kod nas izmenama Zakonika o krivičnom postupku 2009. godine.

Porastu broja zaključenih sporazuma, pogotovo od 1. oktobra 2013. godine i primene novog ZKP-a, u tužilaštvima opšte nadležnosti doprinela su nova rešenja po kojima se sporazum može zaključiti u svim fazama postupka, za sva krivična dela, dok je ranije to bilo moguće do početka suđenja i samo za krivična dela sa zaprećnom kaznom do 12 godina zatvora. 



„Sporazum o priznanju krivice, odnosno od 30. septembra 2013, sporazum o priznanju krivičnog dela, kao pojednostavljena forma postupanja u krivičnim stvarima, nastavlja trend povećanja”, konstatuje se u izveštajima o radu tužilaštava.

Analizom statističkih podataka o efektima primene tog instituta, kako se navodi, „očigledno je da je sve više prihvaćen i od okrivljenih i njihovih branilaca i da postaje sve češći način okončanja krivičnog postupka“.



Po zvaničnoj statistici, već u prvoj kalendarskoj godini pune primene novog ZKP-a, za dvanaest meseci 2014, tužilaštva su zaključila sporazume o priznanju krivičnog dela s 2.054 okrivljene osobe, što je povećanje od oko 49 odsto u odnosu na 2013. godinu, kad je ukupno zaključeno 1.382 sporazuma. Na primer, osnovna javna tužilaštva na području Apelacionog tužilaštva u Novom Sadu uvećala su u toku 2014. godine broj zaključenih sporazuma 300 odsto: bilo ih je 664, a prethodne godine 166.



Isti trend, po raspoloživim podacima, u toku 2014. godine zabeležen je na nivou svih javnih tužilaštva u Vojvodini, kada je bilo ukupno 765 zaključenih sporazuma, ili trostruko više u odnosu na 2013. godinu, kada ih je zaključeno 238.

Istovremeno, tužilaštva s područja Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu zabeležila su porast broja zaključenih sporazuma, takođe već u toku 2014. godine, od 22 odsto, odnosno bilo ih je ukupno 820, dok je godinu ranije, po starom ZKP-u, zaključen 671.  

Na godišnjem nivou, po relevantnim statističkim podacima, od ukupnog broja sporazuma, procentualno najviše zaključenih uglavnom bude za krivična dela protiv imovine, protiv bezbednosti javnog saobraćaja, zatim za delo neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija, ali i za krivična dela protiv privrede i zloupotrebu službenog položaja, kao i druga, u zavisnosti od kretanja u toku određene kalendarske godine. 



Takođe, podaci pokazuju da sudovi usvoje oko 95 procenata ukupnog broja zaključenih sporazuma o priznanju krivičnog dela.

Sud će, utvrđeno je zakonom, rešenjem odbaciti sporazum o priznanju krivičnog dela ako ne sadrži zakonom predviđene podatke, ako na ročište nije došao okrivljeni koji je uredno pozvan, a koji nije opravdao izostanak. Sporazum će, piše u zakonu, biti odbijen ako sud utvrdi da nije ispunjen jedan ili više uslova predviđenih zakonikom, a kada rešenje postane pravnosnažno, sporazum o priznanju krivičnog dela i svi spisi u vezi s njim uništavaju se u prisustvu sudije koji je doneo rešenje i o tome se sastavlja zapisnik, a postupak se vraća u fazu koja je prethodila zaključenju sporazuma.



J. Jakovljević