Višak ćata neće biti glavno pitanje reforme

milijarde dinara, a godinu pre toga čak 109,78 milijardi. Sada je zabeležen budžetski suficit od 22 milijarde dinara, odnosno 170 miliona evra, što je najbolji rezultat u novijoj ekonomskoj istoriji države.

S Međunarodnim monetarnim fondom dogovoreno je da u prvih sedam meseci ove godine manjak u budžetu ne bude veći od 73 milijarde dinara, što znači da je ostvaren rezultat 95 milijardi, odnosno 800 miliona evra,  bolji od očekivanog. Niži deficit u budžetu doprineće tome da nivo javnog duga počne da pada na kraju ove godine, iako je s MMF-om to bilo planirano za kraj sledeće. Ekonomisti dobre rezultate, u koje su se i sami uverili, tumače kao mogućnost da MMF u narednoj rundi razgovora s predstavnicima srpske države prestane da insistira na smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru.

Zapravo, sasvim je izvesno da MMF neće u celosti odustatiti od zahteva da se smanji broj zaposlenih u javnom sektoru – a to ne bi trebalo da učine ni kreatori ekonomske politike Srbije – ali to pitanje više neće biti najvažnije pitanje reforme, što samo znači da će biti nastavljeno uz manje tenzija i isticanje da bi veliki broj zaposlenih u javnom sektoru do kraja naredne godine trebalo da ostane bez posla.

U poslednje tri godine broj zaposlenih u Vladi i ministarstvima, lokalnim samoupravama i republičkim preduzećima smanjen je više od 70.000. Do tog podatka Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave došlo je na osnovu podataka iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, koji pokazuju da se broj zaposlenih na neodređeno vreme u javnom sektoru od avgusta 2013. godine do juna ove smanjio ukupno 70.337 ljudi. Od tog broja, u Vladi i ministarstvima je oko 21.000 zaposlenih manje, u opštinama gotovo 10.000, a u republičkim javnim preduzećima više od 39.000.

Po izveštaju Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave broj zaposlenih najviše je smanjen u zdravstvu – 11.145, a potom u MUP-u, gde ih je nešto više od 4.000 manje, u prosveti ih je 1.610 manje, a u pravosuđu oko 1.000. Podaci iz juna pokazuju da, i pored smanjenja broja zaposlenih, i dalje u javnom sektoru ima mnogo radnika. Naime, u ministarstvima je zaposleno 330.000 ljudi, na nivou lokalnih samouprava 116.000, a u republičkim preduzećima gotovo 133.000 – odnosno oko 579.000 zaposlenih u javnom sektoru. Od tog broja, samo u prosveti radi 130.000 ljudi, u zdravstvu 110.000, tako da ih je realno najmanje u samoj državnoj upravi, odnosno Vladi i ministarstvima.

Prethodnih meseci najavljivano je utvrđivanje tehnoloških viškova zaposlenih u „Železnicama Srbije”, „Elektoprivredi Srbija”, javnim preduzećima čiji je titular Republika, lokalnim samoupravama i njihovim javnim preduzećima i spekulisalo se o tome da bi ove godine zbog racionalizacije javnog sektora bez posla moglo ostatiti do 30.000 radnika, a isto se najavljuje i za narednu godinu.

LJ. Malešević

Uz otpremnine i nadoknada NSZ

Dobri ekonomski pokazatelji, i pored sadašnjeg broja zaposlenih u javnom sektoru, najavljenu racionalizaciju mogli bi ne odložiti, već ublažiti i da se prvo ide na prirodni odliv, odnosno na one koji će do kraja ove godine ispuniti jedan od uslova za penzionisanje, pa da se tek onda utvrdi višak zaposlenih. Jer, nije zgoreg podsetiti na to da svi zaposleni iz javnog sektora koji budu proglašeni za tehnološki višak imaju pravo na otpremninu od 200 evra po godini staža koja se isplaćuje iz budžetske kase. Osim na otpremninu, imaju pravo i na novčanu nadoknadu Nacionalne službe za zapošljavanje, te i za to treba obezbediti novac u budžetu.