Letnja škola crkvenog pojanja - čuvanje srpskog identiteta

odvija se program koji ima daleko širi ođek i značaj od prostora na kojem se dešava. Bajkovitu sliku Sremskih Karlovaca, koju mnogi koji dođu sa strane ističu kao svoj prvi utisak o tom mestu, ovih dana upotpunjuje pojanje koje dopire iz najstarije srpske gimnazije. Podeljeni u tri radionice – pojačku, koju vodi dr Predrag Đoković, horsku, čijim radom rukovode dirigentkinje Snežana Žujić i Mila Radonić, i dečju, za koju je zadužena Milica Andrejević, više od 40 pevača iz nekoliko gradova Srbije, Austrije, Izraela i Republike Srpske, i dvadesetak karlovačkih mališana, vredno uče kompozicije koje će izvesti na završnom koncertu u subotu, 6. avgusta, od 20 sati u Svečanoj sali Karlovačke gimnazije. Taj nastup predstavlja krunu tog specifičnog muzičkog kampa, Letnje škole crkvenog pojanja „Korneliju u spomen”, koju je pre 24 godine pokrenulo Društvo za negovanje tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca da bi na taj način negovalo i širilo crkveno pojanje koje je polovinom 19. veka upravo u Karlovcima „u note” stavio kompozitor Kornelije Stanković. 

Škola je prvobitno zamišljena kao kamp za mlade, ali protokom vremena sve je više iskusnijih pevača koji je pohađaju. Jedan od njih je i magistar muzikologije iz Izraela Dušan Mihalek.

– Dete sam socijalističkog sistema – kaže Mihalek. – Kao mali sam ovde u Karlovcima s dedom Brankom Čenejcem išao u crkvu i slušao kako on poje. Po završetku školovanja, život mi je išao u nekom drugom smeru, došla je porodica, četvoro dece... Prošao mi je život bez dubljeg upoznavanja toga što smatram da je jedna od osnovnih komponenti srpskog nacionalnog identiteta. Onda su nastupile godine kada sam morao bežati u Izrael. Tamo sam za 25 godina napravio lepu karijeru, bio sam direktor Izraelskog muzičkog centra, prešao u biznis… I sada, posle toliko godina, voleo bih da sistematizujem to znanje. Pojanje je vrlo interesantno kao osnova nacionalnog identiteta i u svetskim razmerama izuzetna muzička pojava. Voleo bih da naučim i neka druga pojanja, a ovo mi je pri ruci, i zato sam došao.

Prisećajući se početaka škole, autorka programa prof. dr Danica Petrović kaže da su tadašnji polaznici bila deca koja ništa nisu znala o crkvenoj muzici, a tek poneko je odlazio u crkvu.

– Vremenom se sve promenilo, drugog dana ovogodišnje škole polaznici su već pevali na liturgiji u Sabornoj crkvi – priča profesorka Petrović. – Sada je situacija potpuno drugačija. Mnogi polaznici pevaju u crkvenim horovima i dolazak u ovu školu dođe im kao mali dar za revnost u crkvama. S druge strane imamo niz crkvenih dirigenata koji su se izgradili spospstvenim zalaganjem i uz pomoć posvećenih sveštenika koji su hteli da im pomognu jer kod nas, osim na Odseku Muzičke akademije u Istočnom Sarajevu, nema škole koja se bavi pojanjem. Svi čuvaju svoje pojanje, a mi svoje vrlo malo poznajemo.

Pojanje i crkvena muzika bili su tema svih dosadašnjih predavanja, koja na nedvosmislen način ukazuju na dugu tradiciju i ukorenjenost crkvenog pojanja u životu običnog čoveka u srpskom narodu u prošlosti.

Jedan od ovogodišnjih dirigenata Snežana Žujić na početku ovog projekta bila je polaznica škole, pevač, i kaže da je za nju to bila jedinstvena prilika da upozna crkvenu muziku i ljude koji se njome bave.

– U to vreme sam osnovala hor u Bačkoj Palanci i ova škola mi je tada omogućila da se upoznam s načinom izvođenja crkvne muzike, s notama kojih je u to vreme bilo malo – ističe Snežana Žujić. – Učešće u ovoj školi je zaista fantastično iskustvo. Svi bačkopalanački pevači koji su tada bili i danas se tako rado sećaju boravka ovde. To je nešto što ostaje čoveku za sva vremena. Danas kao dirigent mogu da kažem da je to jedan veliki izazov. Izazov u smislu da polaznike pokušavate što više da naučite izvođenju crkvene muzike na bogosluženjima. Ovo je prilika da se mnogi, učestvovanjem na večernjim bogosluženjima, upoznaju s pesmama koje se tada izvode. Pevači dolaze s različitih strana, na različite načine rade sa svojim dirigentima. U pitanju su drugačiji načini pevanja i sada svi treba da se slijemo u jedan stil. Za mene je smisao teksta put koji vodi celu kompoziciju, jednostavnost, molitvenost, to je nešto što treba da bude ključno – lepota u jednostavnosti.

Kako je i napomenula profesorka Danica Petrović, ovaj projekat je vremenom uzrastao i unapređivao se.

– Najdragoceniji je rad s decom kada je upitanju razvoj odnosa prema muzici, negovanje ukusa i odnosa prema lepom pevanju, što je vrlo zapostavljeno – kaže Milica Andrejević. Crkvena muzika je bila vrlo prisutna u odrastanju mladih generacija tokom 19. veka, čak su mladići pri udvaranju devojkama pevali crkvne pesme. Na predavanjima smo mogli čuti da je crkvena muzika bila zastupljena od prvog razreda osnovne škole, i da se postepno učilo crkveno pojanje. Crkvena muzika je dobar put da deca razviju ukus i odnos prema muzici.

Z. Milosavljević