Država sada ne troši više nego što „zarađuje”

odnosno oko 170 miliona evra. Deficit planiran s MMF-om bio je oko 73 milijarde dinara, a ostvareni rezultat bolji je oko 800 miliona evra, odnosno prihodi su veći, a rashodi smanjeni u odnosu na projekciju. Poreski prihodi u proseku su veći 18,7 milijardi dinara, a u pitanju su uglavnom akcize i carina, dok se jednokratni prihodi tek očekuju i svakako će doprineti još boljem skoru srpske kase.

– Očekujem povećanje suficita i u avgustu i da na kraju tog meseca on bude 25 milijardi dinara, onda da vidimo kako ćemo poslednju trećinu da prođemo, ali će rezultat biti bolji i od onoga kako smo planirali s MMF-om i u Skupštini Srbije – objasno je premijer Srbije Aleksandra Vučić, dodajući da dobri ekonomski rezultati daju mogućnost povećanja plata i penzija u javnom sektoru iduće godine.

Ti rezultati – a sva je prilika da će se pozitivan trend prihoda nastaviti – nagoveštaju da nakon više godina Srbija neće imati jesenji rebalans buyeta, koji se sprovodio zbog troškova većih nego što je država prihodovala. Rebalans buyeta, smatra ekonomista Vladimir Krulj, sada je stvar prošlosti. On podseća na to da su, po podacima Ministarstva finansija, vlade svojevremeno znale da usvajaju i po dve izmene Zakona o buyetu, odnosno da ima i po dva rebalansa godišnje, da bi u taj dokument ubacila troškove veće nego što je u startu planirano.

Rebalans buyeta rađen je u septembru 2012. godine, u 2014. godini usvojena su dva rebalansa – jedan u oktobru, drugi u decembru.

– Sada se eventualno može razmišljati samo o pozitivnom rebalansu koji je pokazatelj uspeha fiskalnih vlasti i kojim bi se smanjivao planirani deficit – smatra Krulj. – Takav rebalas bi bio pokazatelj vrhunskih rezultata fiskalne konsolidacije i uspeha programa ekonomskih reformi koje sprovodi Vlada Srbije.

Zahvaljujući programu reformi i uspešnoj fiskalnoj konsolidaciji u poslednjih nekoliko godina, od zemlje pred bankrotom, ističe Krulj, Srbija je postala država sa sređenim javnim finansijama, s dinamičnom stopom privrednog rasta i sve većim brojem stranih investitora i novih fabrika.

– Srbija je postala zemlja koja ima jasnu i održivu ekonomsku perspektivu, što su konstatovale i međunarodne finansijske organizacije, a posebno MMF. U javnim finansijama u Srbiji napravljen je pozitivan zaokret u poslednje dve godine. Ne treba zaboraviti da je Srbija pre toga uglavnom probijala planirane deficite buyeta, koji su često bili među najvišima u Evropi, i dostizali nivo od čak osam odsto BDP-a – podseća Krulj.

On ističe da je Srbija, zbog neodgovorne fiskalne politike, pre više od dve godine praktično doživela „grčki scenario” i da bi se, da nisu sprovedene oštre mere štednje i fiskalne konsolidacije, kao i da su njeni rezultati izostali, ko zna šta dogodilo. Ovako, kako kaže, Srbija postiže mnogo bolje rezultate nego što su očekivali u institucijama poput MMF-a i Svetske banke, kakvi se ne pamte poslednjih decenija. 

LJ. Malešević

Stao javni dug

Važno je, a potvrdio je to i premijer Vučić, da je zaustavljen rast javnog duga koji je sada nalazi na nivou od 72 odsto BDP-a, a svojevremeno je bilo planirano da se njegov rast zaustavi na oko 80 odsto. Vučić je pre dva dana rekao da je javni dug na kraju prošlog meseca bio 24,36 milijarde evra, odnosno 72,4 odsto BDP-a, ističući da je on nešto veći zbog velikog broja projektnih zajmova za putnu infrastrukturu. Zbog suficita, država ne mora dodatno da se zadužuje, pa samim tim javni dug pada brže nego što je bilo planirano.