Podrška mališanima, ali i roditeljima

spada u jednu od tri grupe glavnih programskih oblasti te organizacije.



-Ciljnu grupu čine deca koja su u riziku da postanu deca ulice, odnosno mlađa deca iz porodica u kojima ona rade ili žive na ulici, pa pokušavamo da proširimo domen našeg rada, tako što ćemo pružati i pomoć pri učenju deci, ali u školama, jer smo do sada to činili samo unutar njihovih domova – kaže koordinatorka projekta Tijana Vidović.

-Podrška se ogleda u direktnom delovanju na terenu na hotspotovima, odnosno mestima gde se deca okupljaju, rade ili borave veći deo dana bez nadzora roditelja, ali se podrška ogleda i u edukativno-kreativnim radionicama u samim naseljima u kojima žive. U naseljima, dvorištima ili kućama korisnika, održavamo radionice na razne teme što sa decom, što sa njihovim roditeljima. Veliki broj dece bavi se čuvanjem i pokazivanjem praznih mesta na parkinzima za novac, dok se neka od njih bave prošnjom po kafićima, trgovima ili ulicama. Deca koja žive i/ili rade na ulici, uglavnom potiču iz Adica, Bangladeša, Velikog i Malog Rita.



Podrška se odnosi na decu do 18 godina, ali nekada se dešava da podrška ide i starijima od 18 i to je najčešće slučaj ukoliko su pripadnici iste porodice u kojoj ima mlađe dece. Na projektu su aktivno uključeni i terenski radnici, odnosno volonteri koji svakodnevno izlaze na hotspotove, imaju svoje terenske zadatke i u paru odlaze i pružaju podršku deci.



-Osim te podrške u vidu kontakta, trudimo se da pomognemo deci dok rade i dok su na ulici, da zadovolje neke svoje osnovne potrebe, ne bi li stekli utisak da o njima ima ko da brine i da im se javlja na ulici. Na terenu, pružamo im podršku tako što im nosimo hranu, pecivo, slatkiše, grickalice, voće, vodu ili sokiće, a u zavisnosti od sredstava koje imamo, nosimo ili novu ili polovnu garderobu i obuću.



Dosta građana nam obezbeđuje garderobu, a imamo i donatore koji s vremena na vreme daju novac, te se tada može obezbediti nova garderoba, od jakni, zimske obuće, pa do školskog pribora - kaže Tijana Vidović.   U okviru projekta, ostvarena je saradnja sa školama koju pohađaju deca ulice, te im je na taj način obezbeđena i pomoć prilikom učenja, a saradnja je ostvarena i sa brojnim drugim institucijama, od kojih je najvažnije istaći Centar za socijalni rad.



- Od 2014. godine, postoji jedan vid socio-pravne podrške, a koju stručno zovemo posredovanje pri obezbeđivanju dostupnosti usluga, kao što su socijalna, zdravstvena i obrazovna zaštita u okviru koje, osim ishodovanja dokumenata, direktno idemo sa decom i roditeljima do nekih institucija, gde oni moraju da obave neki posao ili ostvare svoja prava. Veliku pažnju posvećujemo deci i porodicama koje su pravno nevidljive, odnosno koje nisu imale nikakav pravni status, nisu bili prepoznati u sistemu, jer nikada nisu upisani u matičnu knjigu rođenih, tako da im pomažemo i u ovom postupku – dodaje naša sagovornica.



Od  aprila 2016. godine u toku je i pilot projekat „My Life on the streets of Novi Sad“, u saradnji sa donatorom Herbert Stepić fondacijom, koji će trajati godinu dana. Ideja je da se odabere dvadesetak dece koja su podeljena u pet grupa od po četvoro i svaka grupa dobila je digitalni fotoaparat od sponzora. Deca će u toku ovih nekoliko meseci pohađati određene radionice fotografije. Uključena je i volonterka kao terenski radnik, tako da ona sa svojim profesionalnim fotoaparatom radi sa njima, a kada završe osnovni kurs iz fotografije, koji je potreban za decu, slikaće svoj život - gde žive, šta rade, kad idu u školu u neke zanimljivosti iz svakog naselja.



-Gledali smo da obuhvatimo sva tri naselja, a odabrali smo decu koja su do sada bila najviše otvorena za saradnju sa nama – kaže koordinatorka projekta. - Cilj projekta jeste da se oni osnaže, rade na izgradnji svog samopouzdanja, uče i rade u timu, a opet stiču neke individualne talente. Ukoliko se otvori mogućnost da se kod nekog deteta razvije talenat i ljubav prema fotografiji, naša misija je da dalje razmišljamo, negujemo i podržavamo taj talenat. Sve se odigrava uz pratnju volontera i oni već danas prave fenomenalne slike.



I. Mikloši

 

Izložba fotografija

U  planu da se napravi velika izložba fotografija koje su napravili mališani  i to prvo u Novom Sadu, ali možda i šire, kako bi se stanovništvo upoznalo sa delom života te dece. Jedan od ciljeva jeste da deca nikako ne odustaju od pohađanja škole, s toga se i krenulo sa ovim projektom, jer ako se nekom od dece dopadne bavljenje fotografijom, motivacija je mnogo bitna, mogu da izraze želju da i kasnije nastave, a ako misle da nastave, moraju da završe školu. Kada se rade radionice, njihov termin je uvek zakazan nakon završetka škole.