Naraštaji pale kandilo

iz Stare Palanke u Prvom svetskom ratu. Ploča je obnovljena lane za Vidovdan, a na njoj su imena i prezimena preko 60 dobrovoljaca iz ovog kraja.

Poruka koja je ispisana naterala je skoro svakoga koji je pročitao da se zamisli, jer piše: „Blago grobu i u tami gde se sjaji dok kandilo pripaljuju naraštaji. Večan im spomen“. I, ne samo sa slavu Ivanjdan ili o drugim praznicima, u prigodan objekat u porti crkve dolaze ljudi, ne samo potomci doborovoljaca iz Velikog rata, i upale sveće.

Obnova ovog spomenika ponovo je podsetila na stare dileme i polemike o tome da li i koliko spomenika treba Palanci, kome i čemu, ali i gde podići spomenik? Čuju se mišljenja da nam ne trebaju nikakve donacije, tuđi spomenici da nas podsećaju ko je ko i šta je uradio tokom istorije za svoj narod, ali iz ove tematike teško je izbaciti ideološke i nacionalne predznake. Civilizacijski je minimum da se stari spomenici zaštite od urušavanja i skrnavljenja, jer su oni deo istorije naroda na ovim prostorima, kakva god da je bila, ali kad je reč o novim ulazi se odmah u polemike.  Postojala je ovde ideja da se na lepom platou, parku ispred zgrade Opštinskog suda ili zgrade Opštine, postavi spomenik svim Bačkopalančanima koji su položili svoje živote za slobodu svog naroda u svim ratovima. Pričalo se, pričalo pa prestalo. Obnovljena Spomen ploča dobrovoljcima iz Stare Palanke ponovo podseća da spomenici ljudima čiju je žrtvu istorija potvrdila kao najviši čin patriotizma trebaju naraštajima, da ih podseća i opomene da rata ne treba da bude, ali da se sloboda i otadžbina moraju stvarati i braniti.

U Tovariševu, na primer, selu sa oko 3.000 stanovnika uskoro treba da bude završena fontana posvećena Voždu Karađorđu, koji je u ovom selu imao svoje jatake i boravio. To je istorija Srba koju treba ponavljati deci i unicima, potomcima, baš kao što se sećamo dobrovoljaca iz Velikog rata, a ne nekih izmišljenih holivudskih likova i tuđih junaka.

 M. Sudžum