Selaković: Evropa traži efikasniju primenu zakona

To naročito važi za Poglavlje 23, koje se ne može nazvati pukim tehnokratskim, jer se tu, između ostalog traži jačanje vladavine prava, ustavnih garancija, nezavisnost sudske grane vlasti i stvaranje neophodnih uslova da pravosuđe radi mnogo efikasnije i kvalitetnije, kaže u razgovoru za „Dnevnik“ ministar pravde Nikola Selaković, zamoljen da pojasni šta za Srbiju znači nedavno otvaranje poglavlja 23 i 24, ističući da je reč o stvarima izuzetno važnim i za borbu protiv korupcije. Na pitanje da li se u evropskim pregovorima kao uslov navodi lišavanje političkog uticaja na pravosuđe, kaže da „nije stvar u tome da to nama neko uslovljava, već da je to predviđeno Akcionim planom, kao nešto što smo mi sami sebi zacrtali, uz saradnju sa našim partnerima iz Brisela“.

– Kada govorimo o političkom uticaju, Srbija ima lošu hipoteku koju vuče iz prošlosti, a koja je direktna posledica čisto političke čistke u pravosuđu između 2009. i 2010. godine. Pre svega sedam godina u Srbiji dogodio se najveći i nezapamćeni uticaj politike i političkih struktura izvršne vlasti na sudsku. Državama koje su imale prilike da tako nešto iskuse, a nije veliki broj takvih, u startu se zbog toga manje veruje, bez obzira što je tada bila druga vlada, druga vladajuća stranka, drugi ministar pravde, drugi predsednik Vrhovnog suda. Kada se tako nešto jednom dogodi, onda je potrebno jačati one institucionalne mehanizme, koji će onemogućiti da se tako nešto ponovi.

Medijske slobode su takođe tema, kako tu stojimo sa aspekta evropskih integracija?

– Ko god je spreman da započne priču u vezi s tim da li u Srbiji postoje, ili ne postoje medijske slobode, da li ima ili nema cenzure, pozivam ga da ode na izložbu koju je pripremila SNS, a koja iznosi hronološki niz, čini se neprekidni, tekstova koji su izlazili što u dnevnoj, što u nedeljnoj štampi prethodnih godina, a čiji je glavni akter, odnosno predmet razmatranja, naš predsednik stranke i Vlade Aleksandar Vučić. Kada odete na takvu izložbu i pogledate je, potrebno je da se zapitate da li zaista neko može da govori o slobodi medija u Srbiji u negativnom konteksu.

Srbija ima jedan od najboljih zakonodavnih okvira za ljudska i manjinska prava, no i pored toga od strane EU čujemo da moramo još dosta da uradimo kada su manjine u pitanju. Gde su najveće zamerke?

– Najveće zamerke se ne tiču samog zakonskog okvira, nego onoga što se apstraktno naziva vladavinom prava, a to je da se neke od odredbi propisanih tim zakonskim aktima ne sprovode u potpunosti kako treba, ili se sprovode loše. Da biste primenjivali takve zakone, potreban vam je institucionalni okvir, koji mora da se jača. Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima sistem Nacionalnih saveta nacionalnih manjina, ali još uvek je to kratak vremenski period da bi se nešto ukorenilo i zaživelo u potpunosti. Dakle, ono na čemu moramo više da radimo, i mogu slobodno da kažem da je tu možda i najveći broj zadatka naše države u pregovaranju Poglavlja 23, jeste mnogo efikasnija primena zakona u Srbiji.

Svedoci smo svakodnevnog pokušaja blokade evropskih integracija Srbije od strane Hrvatske, da li to može postati ozbiljan problem?

– Ponosan sam što u Srbiji nismo imali situaciju da nam se predizborna kampanja zasniva na adutima - ko će više da prozove ili ponizi neku susednu državu i da čitavu svoju politiku, ili kampanju, bez obzira na stranku kojoj pripada, zasniva na takvim aktivnostima. Sve što dolazi iz Zagreba, a trenutno se tiče Poglavlja 23, bojim se da je u Hrvatskoj nešto što predstavlja glavnu temu u dnevno–političke i predizborne svrhe. Zbog toga neću da komentarišem njihove izjave. Srbija zna svoj put, vodi svoju politiku, uvažava svoje susede i uspela je da za dve godine vlade Aleksandra Vučića prvi put posle dugo vremna ne bude odgovorna ni za jedan problem u ovom delu Evrope. Rekao bih da se po prisustvu teme Srbije u hrvatskim medijima, stvara slika da je mnogo veći uticaj Srbije na ono što se dešava u Hrvatskoj, nego što je uticaj Hrvatske na ono što se dešava u Srbiji.

Javnost se već umorila od spekulacija kada će biti izabrana nova vlada, ima li nekih novih vesti ?

– Za mene je najvažnije da, bez obzira na činjenicu da imamo još uvek vladu u tehničkom mandatu, Srbija iz dana u dan ostvaruje sjajne ekonomske rezultate. Ono u šta sam potpuno siguran jeste da ćemo vladu dobiti u zakonskim rokovima i da će naš mandatar izaći sa jakim, dobrim sastavom te vlade. Poznajući Aleksandra Vučića uveren sam da želi da ima vladu kojom će biti zadovoljan i za koju veruje da će postavljene ciljeve u zadatim rokovima moći da ispunjava.

Kada će SNS odlučiti o mogućim koalicionim partnerima osim onih sa izborne liste?

– Naravno da se o tome razgovori vode i da ne jenjavaju čak ni onda kada se nekome ne čini da je taj razgovor usmeren na produžetak koalicionog partnerstva, ili stvaranje novog. Predsednik Vlade je više puta rekao da hoće vladu u kojoj su ljudi, koji će se bez obzira na partijsku pripadnost boriti za nju i za svakoga ko obavlja odgovorne i važne poslove, uz mnogo veći stepen jedinstva u ciljevima kojima težimo.

Vas mediji u startu spominju kao sto posto sigurnog u Vladi...

– Spreman sam da kao neko ko poštuje i stranačku disciplinu i hijerarhiju, uvažim sve ono što predsednik Vlade bude smatrao za neophodno i potrebno. Koji god budem posao obavljao, radiću ga najbolje što umem. Na mandataru je da kaže da li smatra da li ja treba da nastavim da radim ovaj posao, ili da pređem na neki drugi, a možda i da ne budem u Vladi. Siguran sam da će predsednik naše stranke doneti najbolju odluku, kakva god ona bila.

Svetlana Stanković