Ne idi u toalet, izdrži vrućinčinu, ne treba ti plata...

Psovanje i psihičko zlostavljanje radnika. Svakodnevni mobing radnika na radnom mestu u mnogim firmama koje rade u Srbiji. Radnicima se zabranjuje sindikalno organizovanje u kompanijama.

U poslednje vreme sa “posebnim ponašanjem” prema radniku ističu se strane kompanije i to većinom one koje su od ove države, dakle iz yepa svih poreskih obveznika, dobili subvencije za otvaranje radnih mesta. Samo po sebi nameće se pitanje gde je granica ugrožavanja prava radnika u Srbiji i da li to što postoji velika armija nezaposlenih daje ikom pravo da se prema zaposlenima kao lako zamenljivim ponašaju onako kako u svojim državama ne bi smeli ni da pomisle.

Lider Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović smatra da nema donje granice ugrožavanja prava radnika u Srbiji, jer ljudi očajni u potrazi za poslom pristaju na sve, pa i na ponižavanje o kojem se retko u javnosti i priča. Da zlo bude veće, ističe Orbović, u većini stranih kompanija u kojima se pominje kršenje radničkih prava, nema sindikalnog organizovanja pa samim tim ni sindikalne centralne ne mogu da reaguju i da brane one koji nisu njihovi članovi.

– Tamo nema sindikalnog organizovanja. Ljudi se plaše da uđu u sindikat, zato što im se automatski preti otkazom – tvrdi Orbović.

Liderka ASNS Ranka Savić objašnjava za naš list da razume zalaganje i želju Vlade da u Srbiju dođe sve više stranih investitora, ali ne razume zašto onda država ne vodi računa o položaju zaposlenih u tim kompanijama.

– Da li oni kojima smo svi dali subvencije imaju pravo da ponižavaju naše građane zabranom odlaska u toalet za vreme radnog vremena? Uostalom, da li se tako ponašaju u svojim zemljama? Sigurno ne. Krivac za ovakvo stanje su nadležni državni organi koji zatvaraju oči pred ovim problemom, koji tolerišu kršenje Ustava i Zakona o radu, i ne reaguju na upozorenja sindikata da je na snazi apsolutna zabrana formiranja sindikata u mnogim stranim kompanijama – objašnjava Ranka Savić.

Da li zato što su poslednjih nedelja na lošem glasu samo strane kompanije, odnosno strane gazde, ili zato što oni cene srpskog radnika, Unija poslodavaca Srbije ovoga puta je na strani zaposlenih, pa tako Nebojša Atanacković, predsednik domaće poslodavačke organizacije, ističe da je država kada je sa stranim kompanijama ugovarala posao dala preteranu slobodu.

– Sigurno da država ne stoji iza toga da kaže “zaposlite vi naših 1.000 državljana, a mi ćemo vam dati da sa njima radite šta hoćete” – to sigurno nije tako. Ali, strani investitor dolazi s idejom da ostvari maksimalni profit, da će plate biti najniže, ali da će produktivnost biti zahtev da se svaki minut na poslu maksimalno iskoristi. Problem je i to što se o kršenju osnovnih ljudskih prava čuje tek kada neki radnik ostane bez posla u toj kompaniji, a dok su na njemu većina ćuti i trpi – rekao je Atanacković.

Po oceni Dragoljuba Rajića iz Mreže za poslovnu podršku, problem je u tome što kod nas dolaze, kako ih naziva, “ukleti investitori”, odnosno oni koji su napustili drugu državu u potrazi za jeftinijom radnom snagom.

– U 72 grada i opštine u Srbiji ne postoji nijedno srednje ili veliko preduzeće, svi su mali privrednici. Takve kompanije, kada dođu u neki grad, neretko budu jedine u tom mestu i oni koji  su pomogli da oni dođu ne žele ili ne smeju da se zameraju rukovodstvu, kako oni ne bi otišli iz opštine. Država bi morala da ima češće redovne kontrole, a osim toga nijedna vlada u Srbiji u proslednjih 15 godina nije imala koncepciju privrednog razvoja, već je samo jurila za investitorima – smatra Rajić.

Konsulatant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija objašnjava da država mora da zaštiti i sebe i građane, a da li to ne čini iz neznanja ili zato što neće nije baš najjasnije.

– Maltretiranje radnika je vezano umnogome za to što se Srbija reklamira kao država sa jeftinom radnom snagom, a to je činjenica koju bi trebalo da čuvamo kao najveću državnu tajnu – tvrdi Bušatlija. – Jer kada kažete da imate jeftinu radnu snagu, onda će doći samo oni kojima upravo to treba. Da li mi proizvodimo sofisticirane auto-delove? Ne! Samo kablove. To su greške koje se čine još od 2001, a izvor problema nije samo u Vladi, već i u nedostatku ekonomske politike. A za to je potrebno dugoročno planiranje - kojeg kod nas nema.

Ljubinka Malešević

Veća briga neisplaćena plata nego uslovi rada?

Sindikati tvrde da su “ Jura”, “Geoks”, “Perutnina Ptuj”, “Kalcedonija”, “Golden lejdi”... samo deo stranih kompanija u kojem se ponižavaju radnici i da to znaju i nadležni državni organi.

S druge strane, u Inspekciji rada tvrde da nisu imali veći broj prijava radnika iz ovih i drugih stranih kompanija na ponašanje vlasnika, kao i da su se one, koje su i pristigle, više odnosile na neplaćanje prekovremenog rada i zaostajanje plata, nego na uslove rada.