Od grafike i slikarstva do muzike i „sajber sveta”

i dali još jedan pečat Petrovaradinskoj tvrđavi. Danas, međutim, čini se da su ostali u senci drugih dešavanja. Posetioci prođu, ali retko svraćaju, verovatno zbog materijalnih mogućnosti i straha da ne mogu sebi priuštiti umetnička dela, međutim, nije to sve što se na tom izdašnom prostoru može naći. Ko god dođe, ubrzo će shvatiti da baš tu može naći druga uz šoljicu kafe, raspoloženog i spremnog velikodušno da podeli svoje duhovno bogatstvo i iskustvo. Nepresušne su to teme, priče koje nemaju kraj.

Jedan takav čovek je i slikar i grafičar Jovan Bob, koji je atelje nasledio od oca, takođe slikara, Emila Boba i tu je već 40 godina. Svedok je vremena kada je sedamdesetih godina prošlog veka gradonačelnik Novog Sada bio Dušan Ilijević, veliki poklonik umetnosti. Od Jovana Boba možete čuti priče o poznatim ličnostima koje su tu stvarale, kao što je čuveni vajar Jovan Soldatović, pa pesnik Mika Antić, slikar Boško Petrović… Sve ih je poznavao, o svakome može ispričati bar po jednu anegdotu i nema kome to nije interesantno.

Arhitektura je bila i ostala ljubav Jovana Boba. Nije je završio, ali u osnovi njegovog slikarstva je arhitektonski crtež. U Briselu, kod očevog prijatelja, izučio je zanat sito-štampara, a nakon očeve smrti 1974. godine, dolazi u ovaj atelje. Nakon toga završava i Višu pedagošku školu. Napravio je i svoju sito-štampariju, a 1978. zaposlio se u Izdavačkom preduzeću Matice srpske.  U najlepšoj uspomeni ostalo je svakodnevno druženje s našim poznatim piscem i pesnikom Aleksandrom Tišmom, tada urednikom u Matici srpskoj.

– S obzirom na to da sam napravio tu sito-štampariju, bavio sam se serigrafijom kao grafičkom disciplinom u likovnoj sferi – priča Jovan Bob. – Do 1977. dobio sam, valjda, sve nagrade koje su se mogle dobiti. Dakle, kao klinac bio sam veoma perspektivan, ali time sam se zadovoljio. Nikada nisam bio fetišista i nešto „ganjao”.

Kao slikar-početnik i grafičar imao je i društvenu afirmaciju i materijalnu satisfakciju jer su Novosađani nekada imali toliko novca da, kao najlepši poklon sebi i drugima priušte slike. Slika Jovana Boba ima svuda, kako ovde, tako i u inostranstvu. Posao u Matici srpskoj i sito-štamparija odvijali su se paralelno. Sve se odvijalo kroz igru, radilo se i noću, ali bilo je zabavno jer je tu dolazilo i društvo s korzoa. Kod njega su se skupljali svi muzičari. Nikad nije imao želju da se profesionalno bavi muzikom, ali oduvek je voleo tehnološke inovacije, u ono vreme audio-otkrića: pojačala, električne gitare… U svojoj kolekciji ima mnogo snimaka druženja iz tog perioda, ali trake su, kako kaže, verovatno već dosta oštećene.

Kroz konstruktivni rad od grafike, preko slikarstva do muzike, godinama su se menjale samo forme izražavanja. Međutim, nabavka prvog računara za Izdavačku kuću bila je prekretnica za Jovana Boba. Tada je otkrio još nešto što ga zaista zanima. Prvi računar neko vreme je u firmi zadovoljavao potrebe, a onda je počeo sunovrat i firme i društva. Sprijateljio se s onima koji su ga obučavali za „Fotošop” i, otkrivši internet, grupa od četvoro ljudi osnovala je firmu. Oni su tada ručno prekucavali „Monografiju Vojvodine” da bi bila dostupna u digitalnoj formi.

– Iskristalisalo se ko su oni koji se bave tehnologijom. To su moji saradnici koji su znali šta je internet, bili vidoviti i rekli da je to stvar budućnosti – seća se Jovan.

Tvorac je prvog Sajma interneta, u okviru „Art ekspo” sajma, koji je nosio naziv „Net svet” i održavao se pet-šest godina. Velike ekipe poznanika učestvovale su u takvim projektima, a Jovan rado ističe svoje saradnike od kojih je mnogo naučio. Jedan od njih je i pionir informatike na nivou države Petar Plužnikov. Radili su na prvim bankomatima u gradu. U julu 1997. počinje rad i njegov sajt „Vojvodina.com”, a u novembru iste godine organizovali su prvu internet konferenciju u bivšoj Jugoslaviji, na kojoj je gost bio Vuk Drašković. Za vreme bombardovanja posao su preselili u grad, organizovali volontersku ekipu i bili isključivo informativno sredstvo koje je, osim lokalnog „In” radija, izveštavalo tokom svih 78 dana bombardovanja. U to vreme saradnici su mu bili jedan od najboljih veb-mastera Saša Tapavički i današnji savetnik za poslovnu primenu interneta Dragan Varagić.

Poslednjih deset godina, u saradnji s vrsnim informatičarem, montažerom i stručnjakom za digitalnu muziku Zlatkom Stankovićem, bavi se audio i video produkcijom. Uradili su mnogo dokumentarnih i monografskih filmova, a imaju i oko 160 televizijskih dvotermina. Na „Portalu kulture Vojvodine” mogu se pogledati ta ostvarenja.

Jovan Bob aktuelno se bavi i multimedijalnim predstavljanjem našeg grada i okoline, tako da posetioci ateljea mogu kupiti monografije koje pravi. Od prošle godine je u penziji i pokušava lagano da se vrati slikarstvu.

– Ne bih se ja bavio internetom da se nisam družio s mlađim ljudima koji su van moje struke. Nismo uspeli da budemo milioneri, ali mislim da smo napravili nešto što je od istorijskog značaja za ovaj grad – zaključuje taj svestrani čovek, a tu se jedna takva priča može samo formalno završiti.

B. Pavković