Grbićevi šampioni u Beogradu: Igre u Riju slabije bez nas

Posle pet srebrnih i tri bronzana odličja iz najkomercijalnijeg takmičenja, konačno je na grudima momaka u plavom zasjala i ona najsvetlija- zlatna medalja. Za svega sat i po vremena na leđa je bačena jedna od najboljih i najtrofejnijih odbojkaških nacija svih vremena, Brazilci ništa nisu mogli kvalitetnoj srpskoj četi, koja je veliki uspeh najavila još sredinom prošlog meseca.

Sve je počelo prvim vikednom grupne faze takmičenja u Kalinjingradu gde je Srbija protiv Rusije, Poljske i Bugarske zabeležila tri maksimalne pobede i zaposela vrh tabele, koji nije ispustila ni posle drugog vikenda odigranog u Beogradu, kada su pali ponovo Bugari, te Brazil i Iran. Igrali su tada naši momci sjajno, bez po muke beležili pobede protiv svetskog odbojkaškog krema, sve vreme pokazajući da je ono što se desilo početkom godine (Izostanak sa Olimpijskih igara) bio samo loš trenutak i nastup u pogrešno vreme. Samo je treći vikend Svetske lige bio nešto slabiji, ali to može da se pripiše teškom putu u Iran, kratkom mimoilaženju s terorističkim napadom u Istanbulu i sitnim povredama.

Niko nije mogao da predvidi da će se povrediti prvi korektor Aleksandar Atanasijević a da će mladi Dražen Luburić zaisjati punim sjajem i da će biti najvećeg otkrovenja ovog reprezentativnog leta . Povredio se i iskusni Nikić, koji je ipak stegao zube i ušao u finalu, samo na kratko da odmeni umorne i opterećene primače. Marko Ivović odigrao je turnir života i prigrlio nagrade za najboljeg igrača i jednog od dvojice najboljih krajnjih npadača. Znalo se da će naši srednji blokeri Podraščanin, Lisinac i Stanković biti na nivou, ali u finalu je oduševio i tehničar Nikola Jovović, koji je bio maksimalno precizan i nadahnut. No, sve ovo treba pripisati timskom duhu koji je na vrhunskom nivou u našoj ekipi.

E, sada ona teža priča, koja možda nije na mestu kada se slavi veliki uspeh, ali treba reći da je Srbija na finalnom turniru iza sebe ostavila pet reprezentacija koje spadaju u najuži krug favorita za osvajanje predstojećih Olimpijskih igara, a nje neće biti u Rio de Žaneiru. To samo govori da je sistem odlaska na najveće takmičenje, bar za odbojku, maksimalno nepravedan, ali je rečeno iz svetske federacije da će biti promenjen jer će se tražiti kvalitet među odabranima. Nažalost, gledaće naši sjajni odbojkaši Olimpijske igre preko malih ekrana, a sigurno je da im je bilo mesto tamo. Ali, ima vremena da sve dođe na svoje u Tokiju 2020. godine.

U prebogatoj riznici naše odbojkaške reprezentacije nedostaje samo nekoliko medalja s najvećih takmičenja, srebro sa Olimpijskih igara i zlato sa Svetskog prvenstva (u našim odbojkaškim krugovima srebro iz Japana 1998. smatra se kao zlato). Ova reprezentacija, predvođena selektorom Nikolim Grbićem koji je tek drugu godinu u trenerskom poslu, ima potencijal i kvalitet da već za dve godine na svetskoj smotri u Italiji i Bugarskoj napadne to odličje koje nedostaje, a za olimpijskim srebrom nećemo žaliti ako se osvoji zlato u Japanu.

Marko Ristić

Grbić: Potrebno je vreme da se emocije slegnu

Najbolji srpski odbojkaši, pobednici Svetske lige, dočekani su danas na aerodromu Nikola Tesla ovacijama i povicima "Šampioni, šampioni".

"Još se nisu slegli utisci, teško je izaći iz stanja maksimalne koncentracije i preći u euforiju. Potrebno je vreme da se emocije slegnu, procesuiramo sva dešavanja i uživamo u zasluženom uspehu", rekao je selektor Grbić Tanjugu po dolasku na beogradski aerodrom.

Srpski odbojkaši u Krakovu su iz šestog pokušaja u finalima došli do prvog trofeja Svetske lige.

"Ne sećam ko je pobedio Brazil sa 3:0, a kamoli u finalu. Dominirali smo tokom celog meča, trijumf nije dolazio u pitanje, samo na terenu nismo bili toga svesni. Bili smo najbolji kada je bilo najpotrebnije, momci su ostavili srce na terenu".

Grbić priznaje da mu je bilo potrebno nekoliko sekundi da shvati da su prvaci, posle pobedničkog poena.

"Potrebne su mi bile dve ili tri sekunde da dođem sebi, samo sam stisnuo pauzu. Nije bilo euforije, možda bi se to desilo da je bilo nizvesnije", poručio je legendarni odbojkaš, sada uspešan i kao selektor.

On je istakao da žali za Olimpijskim igrama u Riju i dodao da je sistem loš jer neće igrati jedna od najboljih selekcija.

"Žal je uvek prisutan. U januaru nismo bili neznalice ili nesposobnjakovići, kao ni što sada ne mislimo na da nam nema ravnih. Tada nismi imali pravo na kiks i popravku, a postojali su problemi sa povredama. Ovo je prvi put da se kvalifikacije za OI ovako organizuju i nadam se poslednji. Turnir gubi izostankom ovakve ekipe", zaključio je Grbić.

Podraščanin: Nikola je od sreće plakao sa nama...

Srpski odbojkaš Marko Podraščanin rekao je da je ekipa jako emotivno doživela osvajanje prvog trofeja u Svetskoj ligi i otkrio da su svi plakali od sreće, uključujići i selektora Nikolu Grbića.

"Konačno smo na krovu sveta, osvojili smo i Svetsku ligu koju smo čekali dugi niz godina i generacija. Odigrali smo šesto finale, ali konačno smo ušli kako treba i zasluženo pobedili jednu od najboljih ekipa sveta. Tokom celog takmičenja smo pokazali da smo drugi tim u odnosu na prošlu godinu i na januar kada nismo izborili Olimpijske igre", rekao je Podraščanin Tanjugu po dolasku na aerodrom Nikola Tesla.

Podraščanin ističe da mu je žao što Srbija neće biti u Riju jer smatra da bi mogla da osvoji olimpijsku medalju.

"Moramo da proslavimo veliki uspeh, idemo dalje. Ne samo da nam je mesto u Riju, nego mogli smo da osvojimo medalju. Brazil i Italiju smo pobedili dva puta, Rusiju, Poljsku, sam svetski vrh... Žalim za OI, ali takav je sistem, po meni jako loše odrađen. Jedan loš dan protiv Nemačke učinio je da ne izborimo vizu", naveo je Podraščanin i dodao da selektor Nikola Grbić nije bio rečit posle svetske titule.

"Plakao je kao i svi mi. Nikola je dugi niz godina igrao sa mnom, sada mi je i selektor. Najbitnije je da smo došli do trofeja Svetske lige".

Kovačević: Svi dali doprinos

Mladi Uroš Kovačević je tokom čitave Svetske lige bio ubojito oružje i u paru s Markom Ivovićem činio čuda, ali ističe da je zlatna medalja zasluga svih.

- Ma ovo je sve normalno – kroz smeh je rekao Kovačević. – Pobedili smo Brazil 3:0 koji nije bio na vrhunskom nivou, a mi smo pružili sve što smo imali. Svi zaslužuju čestitke, igrači, stručni štab, borili smo se kao lavovi gotovo tri meseca i ovo reprezentativno leto završno je na najlepši mogući način – zlatnom medaljom. Ovo je prvo istorijski zlato u Svetskoj ligi, eto, možda ovo bude najbolja generacija ikada.

Lisinac: Vratilo nam se

Srećko Lisinac je pre nekoliko sezona ušao u nacionalni tim i osmah se nametnuo, a evidentan je njegov konstantni napredak. Presrećan je zbog osvajanja zlatne medalje i ističe da je ona rezultat vrednog rada ovog leta.

- Igrali smo finale Svetske lige nekoliko puta, bili blizu njenog osvajanja, ali nam je uvek zlato izmicalo. Ovoga puta kontrolisali smo meč i što je najvažnije nismo popustili čak ni posle desetominutne pauze, kada smo znali da će Brazil sve pokušati da se vrati u susret. Imali smo sjajnu atmosferu, odličnu odbranu i hladnu glavu i to se isplatilo sa ovim zlatom. Možda nam se negde i vratilo sve za prošlogodišnje finale i za januar i turnir u Berlinu kada nismo obezbedili učešće na Olimpijskim igrama, gde nam je sigurno mesto – rekao je Lisinac.

Drugu godinu uzastopno je popularni Liske izabran u idealnu postavu Svetske lige, a pored bloka, ubojitim servisima često je umeo da bude faktor odluke.

- Pojedinačna priznanja uvek prijaju, ali u odbojci je to stvar kolektiva. Da su mene pitali, svakog našeg igrača bih stavio u takozvani drim tim, a svakako ću častiti za još jedno priznanje – istakao je Lisinac.

Put do zlata

Prvu medalju u Svetskoj ligi naša reprezentacija pod imenom Jugoslavija osvojila je 2002. godine na finalnom turniru u Belo Horizonteu, kada je u meču za bronzu savladala Italiju 3:1 (28:26, 29:27, 23:25, 25:21). Usledilo je srebro 2003. godine u Madridu, ali tada kao Srbija i Crna Gora i poraz u finalu od Brazila 2:3 (16:25, 25:21, 25:19, 23:25, 29:31!).Iduće godine osvojili smo bronzu u Rimu kada smo u meču za treće mesto nadvisili Bugare maksimalnim rezultatom (25:23, 25:19, 25:20). Još jedno srebro kao Srbija i Crna Gora osvojeno je u Beogradu 2005. godine, ponovo je u finalu slavio Brazil sa 3:1 (14:25, 25:14, 25:19, 25:16).

Prvu medalje pod imenom Srbija osvojili su naši odbojkaši 2008. godine na finalnom turniru u Rio de Žaneiru kada su u finalu poraženi od Amerikanaca 3:1 (26:24, 23:25, 25:23, 25:22). Na finalnom turniru u Beogradu 2009. godine ponovo srebro i ponovo poraz od Brazila posle velike borbe 2:3 (25:22, 23:25, 22:25, 25:23, 12:15). Godinu dana kasnije u Kordobi osvojena je bronza i to u meču s Kubancima 3:2 (28:30, 25:20, 22:25, 25:22, 15:12).

Čekalo se dugo do plasmana na finalni turnir, što se desilo prošle godine kada je Srbija došla do finala i nažalost uzela još jedno srebro posle poraza od Francuske 0:3 (19:25, 21:25, 23:25). Istorijsko, prvo zlato osvojeno je u Krakovu pobedom nad Brazilom u finalu i to maksimalnim rezultatom – 3:0 (25:22, 25:22, 25:21).