Lazarov: Mnogo je „Skadrova na Bojani” po Vojvodini

koji se odnose na prošlogodišnje poslovanje pokrajinskih organa, javnih preduzeća, fondova i pokrajinskog zaštitnika građana, kao i na završni račun budžeta za 2015. godinu. Na predlog Pokrajinske vlade, Skupština će izabrati i zamenike pokrajinskih sekretara, kao i predsednika Pokrajinske izborne komisije, njegovog zamenika i članove.

Sudeći po stavu Odbora za budžet i finansije, koji je nadležan za te izveštaje, najveću diskusiju će izazvati završni račun budžeta, ali i poslovanje Fonda (sad Uprave) za kapitalna ulaganja, tim pre što se izveštaji Fonda odnose na period od pre tri i dve godine. O njima je trebalo da raspravlja i glasa još prethodni saziv parlamenta, međutim, nije imao priliku jer u te izveštaje tadašnji poslanici nisu imali uvid. To je i jedna od mnogobrojnih zamerki Odbora. Nepodnošenje izveštaja o poslovanju tadašnjeg Fonda je na Odboru ocenjeno kao bahato ponašanje biše pokrajinske administracije. Odbor nije predložio Skupštini da izveštaje o poslovanju Fonda prihvati ni iz razloga što su mnogi projekti ostali nezavršeni i što Fond u tom periodu nije podsticao razvomeren razvoj Vojvodine. Najveći deo novca Fonda, gotovo polovina, uložen je u projekte za Novi Sad, odnosno Južnobački okrug, dok mnoge nerazvijene opštine nisu dobile ni dinar.

– Mnogo je „Skadrova na Bojani” u svim opštinama u Vojvodini – prokomentarisao je za „Dnevnik“ nezavršene projekte predsednik Odbora za budžet i finansije Jovan Lazarov, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke. – Fond je služio za sve, samo ne za kapitalna ulaganja.

Novca za kapitalna ulaganja, kako je naveo Lazarov, jeste bilo sve manje, „ali pokrajinska administracija nije ništa učinila da privatizaciona sredstva vrati u budžet, a prodavali su sve što su generacije pre nas stavrale i došli smo u situaciju da smo prodali sve što smo imali i potrošili sve što smo mogli”.

– Sad smo u situaciji da nije stvorena baza odakle možemo crpsti novac, a zaduženost nam je gotovo na maksimumu. Zaista smo u teškoj situaciji, tako da ćemo za Vojvodinu moći nešto da uradimo samo udruživanjem sredstava Republike i lokalnih samouprava.

Analize raspodele novca Fonda za 2013. godinu po okruzima pokazuju da je pokrajinska administracija najviše ulagala u Južnobački, gde je uloženo 42,55 odsto, Južnobanatskom je raspoređeno 4,59, Srednjobanatskom 5,06, a Severnobanatskom 6,20 odsto novca, što je ogromna disproporcija. U 2014. godini, ističe Lazarov, situacija je bila još gora. Južnobačkom okrugu je pre dve godine raspoređeno 49,50 odsto sredstava Fonda, Južnobanatskom 6,58, Srednjobanatskom, koji je jedan od najnerazvijenijih okruga i gde bi trebalo najviše ulagati, raspoređeno je svega 1,52 odsto, Zapadnobačkom okrugu 1,42, Severnobačkom 4,95, a Sremskom okrugu 16,31.     

E. Marjanov

Ogromni troškovi

Za razliku od izveštaja o poslovanju Fonda za kapitalna ulaganja, Odbor je predložio Skupštini Vojvodine da prihvati izveštaj o završnom računu budžeta za prošlu godinu.

– Nerado smo to uradili jer u njegovoj strukturi su ogromni troškovi – objašnjava Lazarov. – Ali, zbog neprihvatanja završnog računa budžeta Ministarstvo finansija može obustaviti transfer novca u pokrajinski budžet i od toga bismo imali ogromnu štetu. Te pare čine dve trećine vojvođanskog budžeta. Njihovom obustavom, primera radi, ne bi dobili platu prosvetari u srednjim školama, kao ni profesori u visokom školstvu u Vojvodini, a posledice bi trpele i lokalne samouprave.

Izveštaju o završnom računu najviše je zamereno da je iz operativnog dela budžeta, koji je prošle godine iznosio 17 milijardi dinara, a kojim se koristila biša pokrajinska administracija, potrošeno oko dve milijarde za robu i usluge, dve milijarde za zaposlene u pokrajinskoj administraciji, a milijardu i 12 miliona je potrošeno za donacije nevladinom sektoru.