Đurić: Naš interes je stabilan region

jasno dokazala kada je vrlo racionalno i smireno odgovarala na brojne provokacije koje su nam dolazile iz okruženja. Destabilizacija naprosto nije u našem interesu, jer potreban nam je konačno period mira u kojem ćemo moći da se razvijamo i ekonomski i demokratski, izjavio je u intervjuu „Dnevniku” direktor Kancelarije za KiM i potpredsednik SNS Marko Đurić. On kaže da je deo te politike Beograda i briselski dijalog koji se vodi s Prištinom u cilju stvaranje te nove klime u regionu i ukazuje da albanska strana neće još dugo moći da gura pod tepih pojedina pitanja, poput imovinskih.

* Šta se dešava na planu normalizacije odnosa sa Prištinom, čini se kao da je sve stalo, prvenstveno u realizaciji dela Briselskog sporazuma koji se tiče fomiranja Zajednice srpskih opština?

– Proces normalizacije odnosa sa Prištinom je deo našeg napora da stvorimo region kojim će efikasnije proticati ljudi, roba i usluge, umesto da imamo region koji će biti provodnik za mržnju i konflikte. U tom procesu naši zahtevi nisu nerazumni i maksimalistički, tražimo uslove za miran, bezbedan i dostojanstven život Srba na Kosovu i Metohiji, a Zajednica srpskih opština je upravo instrument za postizanje tog cilja. Jedini razlog koji albanski političari u Prištini mogu imati za opstruiranje formiranja ZSO su populistički i očekujem da će se oni u bliskoj budućnosti ipak okrenuti razumu i politici saradnje, jer je to u interesu i Srba i Albanaca na KiM.

* Da li predstoji udar Prištine na Trepču, s obzirom da je nedavno došlo do okupljanja i zajedničkog stava predstavnika šest srpskih opština u odbrani kombinata?  U suštini kada će se za briselskim stolom naći pitanje srpske imovine?

– Dobro je što su Srbi na KiM odlučili da se oglase kao zainteresovana strana po ovom pitanju, jer se time povećavaju i šanse da se dođe do nekog rešenja zasnovanog na pravu i međunarodnim standardima. Srbija u kontinuitetu iskazuje spremnost da se o imovini razgovara u Briselu, jer to je jedini okvir u kojem možemo da dođemo do obostrano prihvatljivog, a time i održivog rešenja. Priština je do sada tvrdoglavo odbijala da razgovara o imovini, ali verujem da neće moći još dugo da zatvara oči pred činjenicom da se o imovini Srba i države Srbije ne može odlučivati bez Srba i Srbije. Sadašnja situacija odbija investitore i guši privrednu aktivnost na KiM, i Priština neće moći još dugo da problem gura pod tepih.

* Zašto su Albanci toliko iziritirani kamenom temeljcem za prvi srpski kibuc na KiM i hoće li ovaj probni u „Sunčanoj dolini” biti model povratka? Interesantno je i da ste ovaj projekat predstavili i Kinezima?

– Srbija, kada je reč o “Sunčanoj dolini”, nema nikakvih skrivenih namera. Želimo da makar delom ispravimo istorijsku nepravdu i utičemo na bilans brutalne politike proterivanja Srba sa KiM. Dok god ima Srba koji su pod pretnjom nasiljem i bojeći se za svoj život morali da napuste KiM, a žele da se tamo vrate, nema te političke strukture ili međunarodne organizacije koja to pravo sme da im uskrati. Dosadašnji modeli povratka Srba na KiM su se pokazali neuspešnim, do te mere da danas o njemu govorimo kao o globalno najneefikasnijem. Mi smo osmišljavajući koncept “Sunčane doline” pokazali da je efikasan model moguće iznaći, ako postoji dobra volja i iskrena želja da se srpskim nevoljnicima omogući povratak. Srećni smo što u međunarodnoj zajednici ima onih koji su prepoznali humanitarni potencijal ovog projekta i što su iskazali spremnost da pomognu. Naš narod ne zaboravlja one koji su nam prijatelji u nevolji.  

* Nedavno ste bili na Kongresu Putinove JR. Šta na državnom polju znači bliska međustranačka saradnja SNS i JR i koja je suština tada potpisanog Balkanskog memoranduma?

– Protivnici saradnje Srbije i Rusije su u javnosti istupali iznoseći razne mistifikacije u vezi sa tom posetom, ali su one toliko besmislene ili zlonamerne da i ne zaslužuju odgovor. Spoljna politika Srbije je okrenuta i ka i Zapadu, i ka Istoku, a Srpska napredna stranka, kao državotvorna politička organizacija, prirodno nastoji da održava prijateljske veze sa strankama slične političke orijentacije, bez obzira na to da li su one iz Rusije ili neke od država EU.

* U politici podmlađivanja rukovodstva izabrani ste predlogom lidera SNS Aleksandra Vučića za potpedsednika stranke. Koje izazove vidite kao najznačajnije u ovom trenutku i kada je stranka u pitanju, ali i zemlja?

– Srpska napredna stranka u ovom trenutku uživa većinsku podršku građana Srbije i dužna je da adekvatno odgovori na visoka očekivanja, ne samo onih koju su joj poklonili poverenje na poslednjim izborima, već na potrebe svih građana Srbije. Potrebna nam je nova generacija mladih političara koja u politički aktivizam neće ulaziti zbog privilegija, već sa svešću da na poverene funkcije dolaze u službi građana.

Aleksandar Vučić je pokazao da uspešno i promišljeno vodi Srbiju kroz burne, tektonske promene u evropskoj i svetskoj politici. Da bismo sačuvali našu budućnost moramo i u spoljnoj i u unutrašnjoj politici delovati ne na osnovu emocija i ličnih  strasti, već isključivo sa obe noge na zemlji. Srbija mora da ljubomorno čuva svoje odnose sa zemljama EU i onda kada sa njima ima značajne političke razlike, da čuva veze sa Rusijom i Kinom koje su strateške, da se bori za uvek bolje odnose sa SAD i da nikada ne zaboravi iskreno prijateljstvo naroda i država Latinske Amerike i Afrike, koji su kompartivna prednost Srbije. Srbija je skupo i velikim žrtvama plaćeni nacionalni dom srpskog naroda, u kome svi koji žive i treba da se osećaju kao kod kuće, ali koja mora posebnu pažnju posvetiti negovanju i afirmaciji srpskog nacionalnog identiteta u svim njegovim pojavnim oblicima. Do uspeha možemo samo kao snažna i složna porodica.

Vladimir Đuričić

Sud za zločine OVK testira kredibilitet međunarodne zajednice

* Šta se dešava sa sudom i suđenjem za ratne zločine OVK nad Srbima?

– Beograd prati dešavanja u vezi sa formiranjem suda, ali nismo protagonisti tog procesa. Pružićemo svu moguću pomoć da postupci protiv zločinaca iz OVK budu okončani pravednim presudama, ali u ovoj stvari je pre svega na testu kredibilitet međunarodne zajednice.