Propao pokušaj vojnog puča u Turskoj, Erdogan povratio vlast

a na stotine ranjeno, ali i dalje traju napetosti o čemu svedoči poziv predsednika Reyepa Tajipa Erdogana na nastavak mobilizacije njegovih simpatizera. U znak otpora pokušaju državnog udara u Ankari se sastao i turski parlament, u zgradi koju su oštetili pučisti, pokazujući retku sliku jedinstva u Turskoj koje je nadišlo stranačke podele.

Turski premijer Binali Yildirim obratio se parlamentu zahvalivši opozicionim strankama i pristalicama na ulici koji su se suprotstavili pokušaju državnog udara i rekao da je poraz puča bio „praznik za našu demokratiju”. „Zahvaljujem svakom turskom građaninu koji je izašao na ulicu kako bi zaštitio demokratiju. Silno sam ponosan što sam deo ove nacije”, rekao je Jildirim.

Na sednici je burnim aplauzom  podržan turski predsednik Reyep Tajip Erdogan, a sama sesija je počela minutom ćutanja, nakon čega je intonirana nacionalna himna. Poslanici su pozdravili i načelnika Generalštaba Hulusija Akara, kojeg su prošle noći kao taoca držali pučisti, koje je Yildirim nazvao „teroristima”. Premijer je na kraju najavio da će se 15. juli ubuduće obeležavati kao „praznik demokratije”.

Inače, sve četiri stranke predstavljene u parlamentu su se usprotivile pokušaju puča. Čelnik glavne opozocione Narodne republikanske stranke Kemal Kilicdaroglu je u svojem obraćanju snažno osudio pokušaj vojnog udara. On je, međutim, iskosristio priliku i da pozove na jačanje demokratije u Turskoj.

U isto vreme kada se sastao parlament, turske vlasti pritvorile su sudiju Ustavnog suda Alparslana Altana, kao i zapovednika Druge armije, što su najviši pravosudni i vojni zvaničnici uhapšeni nakon neuspelog puča. Nešto ranije su sudske vlasti najavile da će 2.745 sudija u celoj zemlji biti uklonjeno s funkcija, dok je Vlada najavila veliku čistku u armiji i hapšenje blizu 3.000 vojnika.

I dok Erdogan polako stabilizuje vlast nakon puča, svetski mediji ocenjuju da je neuspešni pokušaj vojnog udara zapravo otvorio niz pitanja. A od svih je, očito, daleko najvažnije ono o stabilnosti vlasti u Turskoj. I to, sve su prilike, ma koje vlasti. Jer, bilo kakva duža borba za vlast u Turskoj većem delu međunarodne zajednice, a naročito Evropi, apsolutno bi bila nepodnošljiva. I to iz čitavog niza razloga: od situacije u Siriji i Iraku, preko objektivne opasnosti da se Istanbul, usled eventualnog građanskog rata, pretvori u novi Bagdad, pa do multipliciranja izbegličke krize, kada bi prema Evropi, bežeći od nasilja, mogli krenuti i milioni Turaka.

Bilo je i medija koji su se odvažili da raspredaju o tome „šta bi bilo kad bi bilo”. Po njima, veliko je pitanje bi li vojska, da je puč nekako i uspeo, mogla da garantuje stabilnost i sigurnost Turske. Ili bi se vojna vlast našla pod snažnim napadima s različitih strana, poput Islamske države, zatim turskih islamista, Erdoganovih pristaša, kao i kurdskih pobunjenika, koji bi verovatno pojačali svoje borbene aktivnosti, računajući na slabost novouspostavljenog režima.

S druge strane, ima i onih koji upozoravaju da bi se Erdoganova pobeda, koliko god ona u ovom trenutku obezbeđuje kakvu-takvu stabilnost u zemlji koja deli Evropu od trenutno najnesigurnijeg dela sveta, mogla u konačnici pokazati kao  lošom i za Tursku i za EU. Takav stav ovi mediji obrazlažu ocenom da je Erdogan nesporno diktator, koji se koristi svim mogućim oblicima državnog nasilja da bi ostao na vlasti, te da bi se Turska pod njegovim vođstvom, a sad pogotovo, mogla dodatno islamizovati i radikalizovirati.

Kako god, situacija se u turskim gradovima nakon pokušaja vojnog puča polako normalizuje, pucnjava je prestala, a internet veze i televizija ponovo funkcionišu. Ipak, građani se i dalje pitaju šta se zapravo dogodilo i još uvek se razvijaju mnoge teorije, otvoren je turski novinar i politički analitičar Hakan Aksai. „Neki ljudi veruju u ono što zvanične vlasti kažu - da je pokušaj puča pokrenula verska opozicija. No, ima i onih koji misle da je vlast sve sama organizovala kako bi ojačala svoju poziciju”..

E. N. L.

U prevratu učestvovao pilot koji je oborio ruski Su-24

Jedan od učesnika državnog prevrata u Turskoj bio je i pilot koji je oborio ruski avion Su-24, saopštio je gradonačelnik Ankare Melih Gokček. Po njegovim rečima, pilot je bio član organizacije sveštenika Fetulaha Gulena, koju zvanična Ankara naziva „paralelnom državom“. Ranije je predsednik Erdogan optužio pristalice Gulena za organizovanje pobune. „Upravo ta ’paralelna država’ pokvarila je naše odnose sa Rusijom. To je bio incident (obaranje aviona) u kojem je učestvovao jedan od pilota iz te organizacije. On je bio jedan od učesnika puča. Dosad to nismo objavljivali, zadržali smo informaciju za sebe. Ali ja, Melih Gokček, kažem da su naše odnose sa Rusijom pokvarili upravo ovi nitkovi“, izjavio je gradonačelnik Ankare. Podsetimo, turski lovac je oborio ruski avion na nebu iznad Sirije u novembru prošle godine, a krajem juna je Erdogan uputio Vladimiru Putinu izvinjenje i saučešće.

SMS poziv na odbranu demokratije i mira

Turski predsednik Reyep Tajip Erdogan poslao je  SMS poruku svim pretplatnicima turskih mreža mobilne telefonije u kojoj ih poziva da izađu na ulice i ustanu protiv manjeg dela vojnog vrha. Poruka je potpisana punim imenom turskog predsednika, a kao pošiljalac se navodi „RT ERDOGAN”. On u poruci poziva građana Turske da „stanu u odbranu” demokratije i mira.

Slavlje na ulicama Istanbula, Ankare, Izmira...

Hiljade građana okupile su se sinoć na ulicama više turskih gradova odazivajući se pozivu turskog predsednika Reyepa Tajipa Erdogana da izađu i brane demokratiju. Peva se i maše turskim zastavama u četvrti Istanbula Kisikli, a građani slave i na trgu Kizilaj u Ankari, kao i u Izmiru. Nešto ranije, veliki broj ljudi pozdravio je predsednika Erdogana na skupu u Istanbulu, na kojem je on izjavio da je incidente izvela manjina unutar vojske, a ne sama vojska. On je tom prilikom i dodao da će od SAD tražiti ekstradiciju Fetulaha Gulena, za kojeg turske vlasti tvrde da stoji iza pokušaja puča.

Čavašoglu traži od Atine „izručenje izdajnika”

Šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu zatražio je od Atine izručenje posade turskog vojnog helikoptera, koja je  sletela na sever Grčke i zatražila politički azil.  „Zatražili smo hitno izručenje osam vojnika izdajnika, koji su pobegli helikopterom u Grčku”, izjavio je Čavušoglu. Grčke vlasti su najavile da će taj zahtev razmotriti u skladu sa međunarodnim pravom. Portparolka grčke vlade Olga Gerovasili dodala je da je Atina u stalnom kontaktu sa turskim vlastima, i da će biti uzeto u obzir da su „tražioci azila učestvovali u udaru protiv turskog ustava”. Uz to, zvaničnik Generalštaba grčke vojske rekao je da će helikopter „blekhok” biti „odmah vraćen u Tursku”.