Sahranjen Goran Hadžić

kog je naša država izručila Tribunalu. Od Hadžića su se oprostili njegova porodica i prijatelji, ali primetno je bilo odsustvo predstavnika države koja ga je 2011, nakon višegodišnje potrage, uhapsila nedaleko od Krušedola, a zatim izručila Hagu. 

Hadžićevoj sahrani prisustvovala je brojna delegacija Srpske radikalne stranke, s predsednikom partije Vojislavom Šešeljom na čelu, a osim njega, od bivšeg predsednika RSK-a su se oprostili i Vjerica Radeta, Milorad Mirčić, Zoran Krasić, Đurađ Jakšić i drugi članovi SRS-a. Osim radikala, na sahrani je bio i bivši predsednik Vlade Srbije Nikola Šainović, koji je s Hadžićem proveo nekoliko godina u pritvoru Haškog tribunala, zatim nekadašnji ministar zdravlja dr Milovan Bojić, kao i novinarka Milijana Baletić, koja je devedesetih godina bila izveštač s područja zahvaćenih ratom.

Nakon što su sveštenici održali opelo, pročitan je i telegram saučešća koji je porodici uputio episkop bački Irinej, a zatim je u ime familije posmrtni govor održao Srđan Sekulić. 

– Goran se našao u srcu ratnih dešavanja u vremenu i na mestu gde niko nije mogao ostati čist – rekao je on. – Znamo koliko se trudio da učini sve što može za taj narod i koliko je voleo ljude i cenio junake, ali to, očigledno, nije interesovalo one koji su mu sudili i na kraju praktično i presudili na najgori mogući način. Međutim, mi ćemo ga zauvek pamtiti po dobroti i podršci koju je svakom pružao.

U povorci koja je Hadžića ispratila do groba bilo je dosta veterana iz ratova koji su vođeni devedesetih godina prošlog veka i koji su uglavnom komentarisali da je bivši predsednik RSK-a bio jedan od retkih ljudi koji ih nije izneverio, kao i da je dosta njih došlo izdaleka da bi se oprostili od njega.

Tokom sahrane mnogi su primetili i jedan neprijatan detalj koji je zbunio ljude koji su došli da se oproste od Gorana Hadžića. Naime, sadašnja supruga Gorana Hadžića Borislavka nije dozvolila Goranovom sinu iz prvog braka Srećku i njegovoj majci Živki da budu unutar kapele, već je Hadžićev sin saučešće primao u holu ispred, ali je kasnije, nakon intervencije sveštenika, i njemu bilo dozvoljeno da priđe kovčegu i poslednji put se oprosti od oca. 

Goran Hadžić je preminuo u Urgentom centru Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu u utorak oko 20 časova nakon što mu je pozlilo u njegovoj kući na novosadskom Telepu. Hadžić je sredinom maja, zbog tromboembolije pluća, bio hospitalizovan na Institutu za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici, gde su lekari uspeli da privremeno saniraju tu bolest. Po nezvaničim informacijama, jedan tromb se ponovo pokrenuo pa je hitno prebačen u Urgentni centar, gde je, uprkos naporima lekara, ubrzo izdahnuo.  Goran Hadžić je rođen 7. septembra 1958. u selu Pačetin, sada opština Trpinja, u blizini Vukovara. U žižu javnosti prvi put je dospeo 31. marta 1991. godine, kada je njega i Borivoja Savića, u to vreme istaknute čelnike Srpske demokratske stranke, hrvatska policija uhapsila i brutalno pretukla na Plitvicama. To je bio povod da se u Borovu Selu podignu prve barikade. Obojica su, međutim, ubrzo pušteni, da bi Hadžić nedugo potom postao prvi predsednik Vlade nešto kasnije proglašene Srpske Autonomne Oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem.

U februaru 1992. nasledio je na funkciji predsednika u međuvremenu formirane Republike Srpske Krajine Milana Babića. Posle izbora održanih u decembru 1993. godine, to mesto je morao da prepusti Milanu Martiću.

Haški tribunal je optužnicu protiv Hadžića za navodne ratne zločine počinjene od avgusta 1991. do juna 1992. godine podigao u julu 2004, u vreme kada je on živeo u Novom Sadu. Na dan kada je optužnica objavljena on je, međutim, nestao, da bi u julu 2011. bio uhapšen na padinama Fruške gore, nedaleko od Krušedola. U međuvremenu, neko vreme je, navodno, proveo u Rusiji.

Neposredno posle hapšenja, Hadžić je isporučen Haškom tribunalu gde mu je počelo suđenje, da bi tokom 2014. godine bilo ustanovljeno da boluje od karcinoma mozga, i to u poodmakloj fazi. Sredinom aprila 2015. je zbog toga pušten na privremenu slobodu, ali je već polovinom maja vraćen u Hag radi kontrolnih pregleda. Pošto su i oni potvrdili progresiju neizlečive bolesti, ponovo je pušten na slobodu, da bi postupak protiv njega, na zahtev Haškog tužilaštva, pre otprilike mesec dana bio i formalno prekinut.

Sa suprugom Živkom, od koje se razveo po puštanju iz Haga, Hadžić ima dvoje dece – kćerku Ivanu i sina Srećka. Od povratka iz Haga do smrti, u Novom Sadu je živeo s drugom suprugom Borislavkom Mitrović, s kojom ima ćerku Milicu.

N. Perković

Hag traži od vlade umrlicu

Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je juče od Vlade Republike Srbije da im dostavi potvrdu o smrti bivšeg predsednika Republike Srpske Krajine i haškog optuženika Gorana Hadžića.

U dokumentu dostavljenom Tanjugu, Tužilaštvo navodi da je dobilo kredibilne izveštaje da je Hadžić preminuo 12. jula i da, s obzirom na te okolnosti, ne namerava da podnosi žalbu na odluku Suda o formalnom okončanju postupka protiv Hadžića od 17. juna ove godine. Nakon što dobije Hadžićevu umrlicu, Tužilaštvo namerava da je prosledi sudskom veću.