SAZNAJEMO: Angio-sala u Kamenici idućeg meseca ponovo u funkciji

koja ne radi zbog kvara na rendgenskoj cevi. Pokrajinska vlada izdvojila je nedavno na hitnoj sednici 6,4 miliona dinara za popravku kvara i u toku je postupak nabavke. U Institutu postoje dve angio-sale, te se sada značajno smanjuje broj intervencija. I pored toga, u jedinoj sali koja je na raspolaganju, lekari svakoga dana urade deset zakazanih procedura, kao i sve hitne intervencije za pacijente iz cele Vojvodine.

Direktor Instituta za kardiovaskulaane bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamneici profesor dr Aleksandar Redžek kaže da su Pokrajinska vlada i Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo veoma brzo reagovali i obezbedili novac za popravku rendgenske cevi u angio-sali.

- Postupak nabavke je u toku i početkom avgusta se očekuje otvaranje tendera, a polovinom meseca i završetak posla. Očekujemo da će polovinom avgusta angio-sala ponovo biti u funkciji – kaže dr Redžek za „Dnevnik“.

Institut ima dve angio-sale, te je sada značajno smanjen, odnosno prepolovljen kapacitet. Prema Redžekovim rečima, u jednoj sali se svakoga dana uradi po deset zakazanih intervencija, ali i svi hitni pacijenti koji dolaze iz cele Vojvodine.

- Na listi čekanja trenutno imamo oko 900 pacijenata, a s obzirom na to da su kardiovaskularne bolesti endemsko oboljenje u Vojvodini, pre nekoliko godina smo formirali i „stemi“ mrežu koja omogućava direktan transport pacijenata iz cele Vojvodine. Nedostatak angio-sala je najveći problem u brzini zbrinjavanja pacijenata s infarktom miokarda – navodi Redžek i napominje kako Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo pokazao veliko razumevanje za rešavanje ovog problema i povećanje broja angio-sala u Vojvodini.

Ideja je da se u još tri centra, u Somboru, Subotici i Zrenjaninu, otvore angio-sale, a lekari Instituta za KVB bi edukovali kolege. Tako bi, sa dve sale koje Institut ima u starom objektu, kao i jednom novom u zgradi „Kamenice 2“ za koju se čeka tehnički prijem, Vojvodina imala šest angio-sala. Isti nivo zdravstvene zaštite bio bi dostupan svim građanima Pokrajine i lista čekanja bila bi eliminisana.

Redžek kaže da je u Institutu u prošle godine urađeno 4.875 procedura, a godinu dana ranije nešto manje, 4.794 intervencije, što je u oba slučaja dvostruko više od proseka u Srbiji.

- Efikasnije lečenje kardiovaskularnih bolesti smanjilo bi smrtnost, ali bi i smanjilo trajne posledice koje ostaju po zdravlje pacijenata i njihovo funkcionisanje. Pravovremeno otvaranje arterije spasava srčani mišić i pacijenti ostaju radno sposobni, čak ne moraju da idu ni na dugotrajne rehabilitacije, koja podrazumevaju i dodatne troškove – objašnjava dr Redžek.

Jedna kateterizaciona sala, prema svetskim standardima, neophodna je na 300.000 stanovnika. U Srbiji trenutno ima 22 sale, od kojih su dve u Vojvodini koja ima oko dva miliona stanovnika. Beograd ima 13, a ostatak Srbije još sedam sala za kateterizaciju.

LJ. Petrović

Infarkt miokarda najčešći u Vojvodini

Kardiovaskularne bolesti najčešći su uzrok smrtnosti u Srbiji. Podaci kažu da je u Vojvodini učestalost infarkta miokarda veća nego u ostalom delu Srbije. U populaciji starijih od 60 godina najveća učestalost infarkta miokarda je u Severnobačkom, Južnobačkom i Južnobanatskom okrugu.