Ko uđe u crveno, bez kredita tri godine

Mnogi ne mogu da vraćaju stare obaveze, iako su u trenutku kada im je kredit odobravan bili svrstani u prvoklasne klijente. Podaci govore da oko 100.000 građana u Srbiji ima probleme i kasni u otplati. Njihova dugovanja bliže se sumi od 90 milijardi dinara. Kada dužnici kasne s izmirivanjem obaveza duže od 60 dana, zapadaju u docnju. Tada nastaju problemi i za njih i za banku, a mogle bi ih rešiti polise osiguranja kredita. Klijenti koji su u docnji mogu ostati bez banarskih usluga  bar naredne tri godine

– Kada klijent padne u docnju, imamo visoke troškove – objašnjava jedan bankar. – Pre svega, za taj kredit imamo dodatne rezervacije. Zatim, banka od takvog klijeta nema zaradu jer ne plaća ni redovne obaveze pa samim tim ni kamatu.Treći problem su veći troškovi, odnosno, da bismo videli da li obaveze koje je stranka preuzela mogu da se naplate, zovemo telefonom, idemo na adresu. Vrlo često u takvim situacijama klijenti izbegavaju susret na sve moguće načine. To sve ne donosi ništa dobro ni nama ni klijentu. Zato je najbolje da, kada već dođe do problema, on sam, pre nego što zvanično ode u docnju, poseti banku. Mi onda na izvesno vreme zamrznemo obaveze, odobrimo grejs-period.

Nažalost, nisu sve banke spremne da pomognu klijentu koji je u problemu. Kada čuju da je dotični ostao bez posla, retko predlažu mirovanje već odmah kreću u prinudnu naplatu. Čak i klijenti koji su nakon gubitka radnog mesta uspeli da nađu novi posao, i to brzo, teško su se spasavali prinudne naplate. O tome zašto banke ne pokazuju razumevanja za te klijente stručnjak s Ekonomskog fakulteta Novosadskog unuverziteta dr Kosta Josifidis kaže:

– Takvi krediti gde je klijent već ušao u docnju za banke predstvaljaju veliki rizik i zato one tako postupaju – objašnjava on.

Sigurnost i izvesnost je nešto što se u bankarstvu izuzetno ceni. Zato je sve više banka koje nude klijentima polise osiguranja. Za stambene kredite gotovo sve banke traže polisu Nacionalne korporacije. Kod kredita za kupovinu automobila ona je takođe obavezna, kao i za starije sugrađane koji uzimaju keš pozajmice. Za ostale zajmove to nije obavezno, ali se sve više nudi. Koliko kupovina polise znači strankama i hoće li to to uskoro postati pravilo?

– Osiguravajuće kuće u Srbiji su i te kako zainteresovane za nove poslove – kaže dr Vladimir Njegomir s Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu. – Mislim da će se zato osiguranja kredita sve više nuditi klijentima. Osiguravajućim kompanijama će to odgovarati svek dok docnja ne postane masovna pojava, odnosno dok ne budu morale da preuzimaju sve više obaveza umesto klijenata.

Sam trošak za polisu i nije nešto na čemu se klijentima isplati da štede. Recimo, za zajam od 100.000 dinara na pet godina polisa je 2.606 dinara. Kupovinim osiguranja, klijent dobija dva puta po šest meseci odgode plaćanja u slučaju nezaposlneosti, odnosno osiguravajuća kompanija će to izmiriti umesto njega. Danas je svaki dodatni trošak kod nas višak. Ali u trenutku kada se klijent nađe u situaciji da ne može da servisira obaveze koje je preuzeo, polisa može predstavljati pravi spas.

Ako redovno plaća obaveze, klijent pomaže i sebi. U slučaju da se nađe u docnji, to se registruje kod Kreditnog biroa. Takva stranka onda ima u toj instituciji negativnu biografiju. To znači da ni kod jedne banke ne može dobiti kredit, dozvoljeno prekoračenje po tekućem računi niti rivolving karticu. Tek kada se problem reši, bilo otplatom kredita bilo otpisom, i od tog trenutka protekne tri godine, osoba ponovo dobija čistu istoriju kod Kreditnog biroa pa i šansu da ponovo koristi pomenute bankarske usluge.

D. Vujošević

Najteže nam padaju obaveze po karticama

Poznato je da su građani ažurni kod plaćanja obaveze daleko više nego privreda. Po podacima Kreditnog biroa Udruženja banka Srbije, privreda je u prvom polugođu ove godine za kredite bila u docnji 14,3 odsto, a stanovništvo tek 7,3 procenta. Znatno teže građanima padaju obaveze po karticama – 19,4 odsto docnje za isti period. Drugi na listi su minusi – 12,2 odsto. Mnogi su olako ušli u zonu nedozvoljenog prekoračenja po tekućem računu. Kod nas u minus ide cela plata, a to se pokriva sledećom – kada ona ne stigne na vreme, eto problema, koji posle potraje godinama.