Kompanija „Pretty Group“ iz Bangladeša zainteresovana za Sombor

elaborat o opravdanosti otuđenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini u somborskoj industrijskoj zoni, u blokovima 102 i 103, neposrednom pogodbom i bez naknade, već je izazvala brojne komentare u javnosti. Jedni podržavaju ovu odluku i eventualni dolazak kompanije koja, po zvaničnom portfoliju, zapošljava 17.000 radnika i ostvaruje godišnji promet od oko 160 miliona dolara. U prilog im ide i najava „Pretty Group“ o otvaranju somborskih pogona u kojima bi novo radno mesto našlo čak 1.100 Somborki i Somboraca, međutim, nisu retki ni oni razočarani profilom zanteresovanog investitora

Naime, u istom sektoru u kojem posluje i firma iz Bangladeša, tekstilnom, Sombor je svojevremeno imao nekoliko jakih i izvozno orijentisanih preduzeća, koja su neslavno propala i uništena kroz vlasničku transformaciju, odnosno privatizaciju na srpski način, na tako temeljan način da u „Zefiru“, „Tekstilu“, „Vesni“ i bezdanskoj „Beti“ ne da nije ostao „kamen na kamenu“, već su u potpunosti pale u zaborav. Ako je suditi po pismu namere koje je u Sombor dospelo posredstvom beogradske advokatske kancelarije Aleksandra Mladenovića, investitor namerava da uloži 16 miliona evra u ovu investiciju, i u hale površine čak 15.000 kvadratnih metara instalira mašine poslednje tehnološke generacije, te zaposli 1.100 radnika i tako ostvaruje godišnji promet od 26 miliona evra.



Plan firme iz Bangladeša je da se sva proizvodnja izvozi, prevashodno na tržište Evrope, a kao razlog za ovu investiciju, ne krije se u pismu, navodi se činjenica da je u ovom trenutku zarada i njena struktura u Srbiji niža nego u zemljama u okruženju, kao i razumna podrška Vlade Srbije stranim grinfild investicijama.



Bilo da se, čitajući namere firme iz Bangladeša, one boje optimizmom ili u najmanju ruku skepsom, jedan od zahteva „Pretty Group“ je ipak već sada nesporna velika prepreka za realizaciju ove investicije. Naime, pismo namera je decidirano u tome da je realizacija ovog projekta direktno i isključivo vezana za poslovanje u okviru sistema slobodnih zona, pa se od somborskih nadležnih vlasti očekuje da ishoduju ovakav status za potencijalnu buduću bangladešku fabriku konfekcijske odeće. Tema slobodne carinske zone u Somboru je godinama, tačnije decenijama unazad povremeno bivala „na stolu“, ali se sem prigodničarskog pominjanja, što će reći uoči kakvih izbora, nikada nijedna prethodna vlast nije ozbiljnije upustila u realizaciju takvog statusa postojeće, ali i nekompletno opremljene Industrijske zone.



Da ovaj uslov može biti presudan, govori već sama činjenica da u Srbiji trenutno postoji svega 14 slobodnih carinskih zona, od kojih su četiri u Vojvodini - Apatin, Subotica, Novi Sad i Zrenjanin, od kojih su prve dve u neposrednom susedstvu Sombora . Prema službenim podacima u srpskim slobodnim zonama posluje preko 200 multinacionalnih kompanija, koje su samo prošle godine ostvarile promet od oko pet milijardi evra, obavljajući sve vrste poslovnih aktivnosti i pri tome bivajući oslobođene od plaćanja PDV-a i carine na uvoz sirovina i materijala namenjenim proizvodnji robe za izvoz, mašina, opreme i građevinskog materijala.



Ne prejudicirajući nalaze ekspertske radne grupe kojoj je zadatak da izradi takozvanu cost-benefit analizu, jedno je sigurno: upravo od rezultata njihovog rada će se moći objektivno i govoriti o tome koliko Sombor i njegovi žitelji dobijaju, a koliko gube dajući firmi iz Bangladeša bez naknade 15 hektara građevinskog zemljišta u Industrijskoj zoni.



M. Miljenović

Kinezi još u igri

Za somborsku industrijsku zonu su zainteresovani i investitori iz Kine, koji su već nekoliko puta dolazili na zvanične razgovore sa ovdašnjim vlastima. Naime, „Longyuing Investment and Menagement“ -LIM konglomerat koji po komorskom sistemu okuplja preko 150 firmi iz Šangaja, ima nameru da investira u industrijski park koji bi se u početku prostirao takođe na 15-tak hektara, sa mogućnošću dalje ekspanzije.