Legija ostaje u „Alkatrazu”?

takozvanom zatvoru u zatvoru, ili u „klasičnom“ zatvoru, juče nije moglo da se sazna u nadležnom Višem sudu u Beogradu, pred kojim je tokom prošle decenije Ulemek osuđen na četiri maksimalne kazne u četiri procesa.

Pojedini beogradski mediji su, pozivajući se na nezvanične informacije, javili da Ulemeku nije odobren blaži zatvorski tretman. Iz Višeg suda, međutim, do zaključenja ovog izdanja „Dnevnika“, nisu odgovorili na naše pitanje da li je doneta odluka, i kakva. 

Po zakonu, o tome po službenoj dužnosti odlučuje predsednik Višeg suda u Beogradu.

 

Odlukom Višeg suda od 9. jula 2010. godine Ulemek je, po Zakonu o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala, upućen u Posebno zatvorsko odeljenje, nakon što su postale pravosnažne presude kojima je osuđen na maksimalne kazne zatvora po optužbama za učešće u organizovanju nekoliko teških krivičnih dela: atentata na premijera Srbije Zorana Đinđića, „nameštanja“ saobraćajke na Ibarskoj magistrali u kojoj su poginula četvorica funkcionera SPO-a, ubistva Ivana Stambolića i pokušaja atentanta na Vuka Draškovića u Budvi, kao i više krivičnih dela „zemunskog klana“.

Po Zakonu o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala, na svake dve godine od poslednjeg rešenja kojim se produžava izdržavanje kazne u Posebnom odeljenju, nadležni sud ispituje i utvrđuje, na osnovu činjenica i dokaza iz izveštaja Posebnog odeljenja, policije i službi bezbednosti, kao i mišljenja javnog tužioca, da li i dalje postoje razlozi da osuđeni izdržava kaznu u tom zatvorskom odeljenju. 

Kako je utvrđeno zakonom, „policija, službe bezbednosti i javni tužilac dužni su da, na zahtev predsednika suda, dostave odgovarajuću dokumentaciju, izveštaje i mišljenje na osnovu kojih se može utvrditi postojanje razloga da se osuđenom produži izdržavanje kazne u Posebnom  odeljenju“. 

Ulemeku je „specijalni zatvorski režim“od 2010. godine produžavan dvaput: u julu 2012, a potom 9. jula 2014. godine.

Na odluku o produženju takozvanog specijalnog zatvorskog režima osuđeni ima pravo žalbe predsedniku Apelacionog suda, a žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

„Radi odlučivanja o žalbi, predsednik Apelacionog suda može tražiti dopunska objašnjenja od predsednika suda, policije, službi bezbednosti i javnog tužioca. Odlučujući po žalbi, predsednik Apelacionog suda može rešenjem odbaciti žalbu kao neblagovremenu ili nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu, ili uvažiti žalbu i ukinuti prvostepeno rešenje. Odluka se donosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja žalbe. Predsednik Apelacionog suda će rešenjem uvažiti žalbu i ukinuti odluku o upućivanju osuđenog na izdržavanje kazne zatvora u Posebno odeljenje, ukoliko utvrdi da za to ne postoje okolnosti predviđene zakonom”, piše u Zakonu o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala.

Inače, u požarevačkoj „Zabeli“ su fizički pod istim krovom i Posebno odeljenje, takozvani zatvor u zatvoru, i klasični zatvor. 

Po takozvanom klasičnom Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija (ZIKS), koji se, s izuzetkom Posebnog odeljenja, primenjuje u svim zatvorima, osuđeni imaju veće pogodnosti kad je reč o kontaktima sa spoljašnjim svetom. 

Naime, osuđeni koji kaznu izdržava u Specijalnom zatvoru ima pravo mesečno na jedan paket i na jednu posetu bliskih srodnika uz komunikaciju kroz zaštitno staklo, na telefonski razgovor s njima najviše dva puta mesečno, a telefonski razgovori se, kao i prepiska, nadziru, izuzev s braniocem.

Režim po ZIKS-u omogućava osuđenom pravo na više telefonskih  razgovora u skladu s kućnim redom zavoda, a neograničeno pravo na dopisivanje o svom trošku, pri čemu se komunikacije mogu nadzirati samo po odluci suda. Osuđeni ima pravo dva puta mesečno na posetu bračnog druga, dece, roditelja i ostalih srodnika, a upravnik zavoda može osuđenom odobriti i posete drugih lica. Poseta traje najkraće jedan čas. Osuđeni, navodi se u ZIKS-u, „ima pravo da jednom u dva meseca boravi s bračnim drugom ili drugim bliskim licem tri časa u posebnim prostorijama zavoda. Tokom izvršenja kazne zatvora, definiše zakon, osuđeni se može naknadno razvrstati u grupu s većim stepenom posebnih prava i pogodnosti kada ostvaruje program postupanja.

J. Jakovljević