Prinudna naplata dugova manje košta

Zakonom su uvedeni novi maksimalni iznosi koje izvršitelji mogu naplatiti građanima i kompanijama. Njime su troškovi izvršitelja smanjeni pa će to strankama doneti manje troškove.

Istovremeno, pomenuti zakon je ukinuo paralelnu nadležnost sudova i privatnih izvršitelja te preneo veći deo ovlašćenja na privatne izvršitelje, koji su promenili i ime pa se sada zovu javni izvršitelji. Zbog tih promena sada ima više predmeta za koje su oni nadležni.

Dok izvršiteljima i te kako odgovara povećanje obima posla, sa smanjenjem tarifa nije taj slučaj. Zbog rešenja koje je doneo novi tarifni pravilnik, Komora izvršitelja je oformila radnu grupu, a njihovi zahtevi i predlozi biće poznati početkom naredne sedmice.

Tarifnim pravilnikom Ministarstvo pravde je smanjilo troškove građana po gotovo svim stavkama postupka. Najveće uštede imaće dužnici protiv kojih je krenuo postupak prinudne naplate. Naime, izvršitelji su dužnicima za podatke koje su obezbeđivali iz registara MUP-a i NBS-a o njihovim računima i adresi da bi brže dobili podatke o imovinskom stanju i mogućnostima naplate, naplaćivali 5.000 dinara. Osim toga, sam dokument o tome je do sada koštao 1.000 odnosno 2.000 dinara, što je opet išlo na trošak stranke. NBS i MUP sada podatke dostavljaju besplatno.

Novim propisima određeno je da naknada za izvršitelja tokom pripreme postupka naplate bude manja. Recimo, za naknadu po osnovu naplate komunalnih dugovanja minimalno se izvršitelju plaćalo 3.000 dinara, a sada je gornja granica 2.640. Za isti tip dugovanja nakon obvaljenog posla takozvana naknada za uspešnost postupka je bila 3.660 dinara, a sada je važeći iznos 2.800.

Svi troškovi koje izvršitelj može naplatiti sada su taksativno nabrojani. Zato se više neće događati da se naplaćuje naknada za postupke i radnje koji nisu predviđeni. Donedavno su izvršitelji te troškove mogli dodavati po sopstevnom nahođenju. Tako su, recimo, prigovore i izjašnjenja građana naplaćivali 1.000 dinara. 

Pre pomenutih izmena ukupni troškovi postupka koje vode izvršitelji nisu bili limitirani ni zakonom a ni drugim propisima, a sada je to promenjeno. Troškovi vođenja postupka za pravna lica i građane mogu biti najviše 250.000 dinara, a naknada za uspešno obavljen postupak naplate ne sme preći dva miliona. Ti gornji limiti važe samo za potraživanja veća od dva miliona evra. Za naplatu manjih dugova ta suma je sada niža od redovne sudske takse.

Procene govore da će dužnici uštedeti i do sto evra tokom prinudne naplate. Međutim, kod običnih komunalnih sporova koji ne dosežu više od nekoliko stotina evra ušteda će biti nekoliko hiljada dinara.

Pre 1. jula poverioci su mogli da biraju između privatnih i državnih sudskih izvršitelja. Od tada su privatni postali javni, a u nadležnosti sudova ostali su samo određeni postupci. To su odluke vezane za porodično pravo, kao, recimo, viđanje dece ili nasilje u porodici, zatim vraćanje zaposlenih na radno mesto i postupci izvršenja obaveza vezanih za činjenje i trpljenje, kada se nameće zabrana nekog ponašanja. Sve ostalo rade javni izvršitelji.

D. Vujošević

Smanjuje se i glavnica

Dužnicima koji čekaju prinudnu naplatu naruku ide i odluka NBS-a da smanji referentnu kamantu stopu na četiri odsto. Do sada je bila 4,25 procenata. Ta stopa se primenjuje kao zatezna kamata kod nas, odnosno na sva novčana potraživanja ona se računa kao kamata na godišnjem nivou. Kamata na dug se računa do trenutka dok se celokupan iznos potraživanja ne naplati.