Nemanjina otvara vrata za narodne probleme

otvara vrata svog kabineta u Nemanjinoj 11. Iako je predsednik Vlade najpre planirao da susret s građanima traje tri sata, počev od 5.30, ipak je prelomio da taj susret traje do 18 časova. Odmah nakon što su obnarodovani izborni rezultati koji su mu garantovali još jedan mandat na čelu Vlade, Vučić je najavio da je 8. juli rezervisan za susret „oči u oči” s narodom. Lider naprednjaka prvi je premijer koji se odlučio da na taj način sasluša probleme koji muče njegove sugrađane, i da one koji su u nadležnosti njegovog kabineta pokuša i da reši.

Ranije je najavljeno da će posle tog prvog susreta, Vučić napraviti detaljan plan za obilazak srpskih gradova, gde će s najbližim timom ministara provoditi i po nedelju dana da bi od naroda čuo i popisao sve nedaće koje ih muče. U planu je da tokom mandata poseti Niš, Novi Sad, Zaječar, Bor, Užice, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Šabac, Čačak... Između tih poseta gradskim centrima, Vučić će primati sve zainteresovane građane i u Beogradu. Na taj potez premijer se odlučio, kako je objasnio, pošto je u razgovoru s građanima tokom kampanje uvideo da postoji niz propusta i u delovanju državnih organa, a koji se mogu otkloniti „u hodu” da bi praktični problemi počeli i u praksi da se rešavaju.

Potez mandatara politički analitičari ocenjuju kao dobar i koristan, kao način da vlast i premijer očuvaju kontakt s realnošću, potrebama i problemima građana. Sociolog Vladimir Vuletić ističe da takav pristup treba da označi novu praksu – da se na neki način bude „s nogama na zemlji”, da se bude u vezi sa stvarnim problemima građana. Ukazuje na to da se najčešće, a naročito u visokoj politici, dešava da ljudi budu u „apstraktnim pojmovima”, velikim svetskim, regionalnim problemima, s procentima u ekonomiji i da prosto izgube osećaj šta su zapravo stvarni problemi građana. Vuletić u tom smislu pozdravlja Vučićev potez i ističe da nema mesta kritikama da je reč o marketinškom potezu vlasti i demagogiji.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ističe da se radi o novom i interesantnom obliku komunikacije s građanima, za koji se nada da će zaživeti kao neka vrsta političke prakse.

– To je, s jedne strane, mogućnost građana da se direktno obrate premijeru i od njega traže odgovore na pitanja koja se tiču bilo nekog opšteg pravca razvoja zemlje, bilo nekih svakodnevnih tema – ukazuje Stanković.

Stručnjak za medije Nebojša Krstić pozdravlja takav pristup prema građanima, ali ukazuje na to da će on imati efekta samo ako premijer sa svojim timom i stručnjacima iz raznih oblasti radi na rešavanju problema zbog kojih su mu se građani obratili. Bitno je, kako kaže, da se vidi da li će to biti obično „ćaskanje” ili ono što treba da bude – da ti sastanci rezultiraju rešavanjem problema.

– Ako to bude tako i ukoliko od ukupnog broja problema građana na razgovorima bar deset odsto bude rešeno, mislim da će efekat biti dobar i biće zadovoljena ta funkcija koju premijer najavljuje – rekao je Krstić. – Onda ćemo moći da tvrdimo da to nije marketinški potez, već da je nešto što je zadovoljilo potrebe građana.

Iako se raniji predsednici vlade nisu dosetili takve ideje da otvore vrata svog kabineta, u Srbiji je zabeleženo da je prvi predstavnik države koji je upriličio masovni razgovor s građanima bio nekadašnji guverner Narodne banke Jugoslavije Dragoslav Avramović. Dragan Marković Palma je u Jagodini tu tradiciju uveo pre 12 godina.

Na takav korak se 2013. odlučila i potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, tada ministarka energetike, navodeći da joj u kabinet pristiže mnogo pisama. Prvi čovek Beograda Siniša Mali običaj da prima građane uveo je pre više od godinu. Pre deceniju i po, razgovore sa sugrađanima vodio je i Velimir Ilić dok je bio na čelu Čačka.

S. Stanković