Izvršitelj i policija iselili Ljubičiće

 Porodica Ljubičić je nakon pregovora s policijom i izvršiteljem pristala da napusti deo kuće koji je po sudskoj odluci pripao njihovom prvom komšiji Nedeljku Trifkoviću.Ljubičići su, zbog brige o komšijama i prijateljima koji nisu želeli da puste izvršitelje i policiju u kuću, odlučili da prihvate mirno rešenje kako niko od njih ne bi bio uhapšen.



Nakon odloženog iseljenja od pre mesec dana,  agonija porodice Ljubičić se ponovila kada je na njihova vrata opet došao sudski izvršitelj, ali ovoga puta u pratnji desetak policajaca i s kamionom spremnim da iznese njihove stvari iz kuće.U dvorištu Ljubičića njihovi prijatelji su u jednom trenutku posedali na pod ispred ulaznih vrata da bi sprečili policiju i izvršitelje da uđu u kuću i isprazne je. Policija je tada pozvala pojačanje pa se uskoro u dvorištu našlo više od dvadeset policajaca, uključujući i pripadnike Interventne jedinice. 



Petočlana porodica živi od socijalne pomoći u teškim materijalnim uslovima, a sada su ostali bez kuće nakon izgubljenog spora s prvim komšijom Nedeljkom Trifkovićem, koji je Zorana Ljubičića tužio zbog ometanja poseda i dobio presudu u svoju korist, kojom je prvobitno Ljubičiću naloženo da plati oko 500.000 dinara odštete i oko 200.000 dinara sudskih troškova. Ljubičić nije imao novca za to te je sud naredio prodaju njegove kuće da bi se namirio Trifković, a pošto na zakazanim javnim prodajama nije bilo zainteresovanih kupaca, sudskom odlukom je naloženo da se kao vlasnik dela Ljubičićeve kuće upiše Trifković, što je u međuvremenu i sprovedeno.



Po rečima Zorana Ljubičića, problem je počeo kada ga je komšija Trifković tužio zbog navodne uzurpacije dela placa na kojem je ograda.

– Meni je prvo to bilo čudno jer ta ograda nikako ne ugrožava njegov deo placa niti je od nje mogao imati bilo kakvu štetu – priča Zoran Ljubičić, koji se u kuću u Radoja Domanovića uselio 2001. godine, kada je za nju dao dvosoban stan na Detelinari.

– Međutim, sud je na kraju presudio u njegovu korist i prihvatio nekakav nalaz veštaka koji je utvrdio da je Trifković navodno pretrpeo štetu od 500.000 dinara zbog te ograde.   Porodica Ljubičić više od pola godine živela je bez vode i struje jer je Nedeljko Trifković, uz sudsku odluku o preuzimanju kuće, tražio od nadležnih da je isključe s vodovodne i elektromreže.



Posle dvočasovnog razgovora s policijom, koja je u ovom slučaju samo bila asistencija izršitelju, Ljubičići su pristali da se isele iz ostatka kuće i od sada će s troje dece boraviti u sobičku od 16 kvadrata, bez struje, vode, toaleta i vrata.Zoranov komšija Milorad Radovanović iz kućnog broja 62b takođe se našao na meti tužbe komšije Trifkovića, ali je on uspeo da isplati odštetu po presudi i tako spasi svoju kuću.



– Ljubičićeva, Trifkovićeva i moja kuća su katastarski na istom placu, ali mi u svojim ugovorima imamo tačno precizirano kome šta pripada, i to nikada nije bilo sporno – objašnjava Radovanović. – Sporne su sulude sudske odluke koje su dovele do svega ovoga.Ljubičići su uložili žalbu pred Višim sudom, uz zahteve za obnovu postupka jer su došli do novih dokaza i svedoka za koje smatraju da su dovoljni da se prihvate kao osnov za ponavljanje postupka u kojem će pokušati da dokažu da ničiji posed nisu ugrozili.

Trifković, koji je poveo spor, u ranijim izjavama je tvrdio da je Ljubičića prevario prvobitni vlasnik, koji mu je dao kuću u zamenu za stan, a da povod spora nije bila ograda, već nelegalan objekat na zajedničkom placu.



N. Perković