Vesović: Konkurentnost se danas temelji na inovacijama

Situacija na međunarodnom tržištu je toliko zaoštrena da samo one kompanije i oni proizvođači, koji mogu da ponude nešto drugačije, nešto bolje i nešto jeftinije nego drugi – mogu da opstanu. A pokazalo se da kompanije koje koriste inovacije, koje svakodnevno ulažu u razvoj novih tehnologija i kreativnost svojih zaposlenih, postižu daleko bolje rezultate, kaže za „Dnevnik” Mihailo Vesović, rukovodilac Centra za inovacije Privredne komore Srbije.

Kao ilustraciju naš sagovornik je naveo da istraživanja pokazuju kako inovativne kompanije imaju 15 odsto brži rast prodaje i 8 procenata brži rast produktivnosti. Stoga valjda i ne čudi što su članice EU uložile u istraživanja i razvoj ukupno 283 milijarde evra, odnosno 2,03 odsto njihovog zajedničkog BDP-a, dok je pre deset godina to ulaganje bilo na nivou 1,76 odsto BDP-a. Poređenja radi, ukupan godišnji nivo ulaganja u istraživanja i razvoj na celom Zapadnom Balkanu je oko 500 miliona evra, pri čemu je ono kod nas ispod 0,5 procenata BDP-a.

– Nauka je neophodna da bi uopšte postojala privreda. I mislim da to više nije dilema ni naučnog ni privrednog sektora – navodi Vesović. –Dilema je samo kako da tu saradnju, koja postoji sporadično, pretvorimo u funkcionalan sistem. Recimo, ne žive sve kompanije u Novom Sadu, Beogradu, Nišu ili Kragujevcu, pa da imaju dostupnost univerziteta i njihovih istraživačkih potencijala. Stoga nam je i potreban sistem za podrške razvoju istraživanja i uvođenju novih tehnologija.

Po Vesovićevim rečima, u tom smislu u fokusu svakako treba imati radno intenzivne kompanije koje imaju neki ustaljeni , klasični vid proizvodnje, bilo da je to u pitanju metalna, hemijska, prehrambena... industrija, i gde praktično svako unapređenje tehnološke linije, poput smanjenja škarta, doprinosi da se njihova tržišna pozicija popravi. 

– I takve kompanije očekuju da im nauka pomogne kako da troše manje energije, kako da troše manje materijala, kako da imaju što bolje standardizovan kvalitet....Njihova očekivanja su, dakle, skromna ali kontinuirana unapređenja. Ali ono što je za njih bitno jeste da ne moraju permanentno da vuku univerzitete i naučne institute za rukav. U tom svetlu je važna uloga Fonda za inovacionu delatnost, koji je finansiran od strane Evropske komisije i Republike Srbije, a upravljan od strane Svetske banke. Pod njegovim okriljem, osim što je pokrenut program saradnje nauke i privrede, biće, između ostalog, formirani i centri za transfer tehnologije. Ti centri bi onda praktično bili prevodioci između onoga šta privreda traži i onoga šta nauka može da ponudi.

Po rečima prvog čoveka Centra za inovacije PKS, moglo bi se reći kako država Srbija, s obzirom na to u kakvim buyetskim uslovima živimo, čak izdvaja za nauku solidna sredstva. Međutim, ona nisu fokusirana na projekte koji su primenjivi u praksi i privredi. I to je možda, kaže Vesović, osnovna zamerka koju privreda može da iznese na račun naučnih instituta i institucija. Druga zamerka se, zapravo, više tiče samog obrazovnog sistema, jer nema spora da imamo vrlo dobar bazični nivo znanja i naučni potencijal, ali mladi stručnjaci, onog trenutka kada izađu sa univerziteta, vrlo često nisu spremni za rad direktno u nekoj kompaniji na poziciji za koju su se školovali. 

– Nema jake privrede bez modernizovanog, unapređenog, konstantno unapređenog koncepta obrazovanja – pojašnjava Vesović. – Dakle, osnov za to da li ćemo za deset godina imati konkurentnu srpsku privredu i da li ćemo uopšte uspeti da opstanemo na evropskom i svetskom tržištu jeste suštinska reforma ne samo univerzitetskog nego i srednjoškolskog obrazovanja i orijentacija ka mnogo slobodnijem i kreativnijem razmišljanju svih onih koji će sutra da budu privrednici.

Miroslav Stajić

Nije sve u rukama države

„U evropskim uslovima više od 60 procenata sredstava, koji se investiraju u razvoj i istraživanje i podsticaj naučno-istraživačkih projekata, dolazi direktno iz privrede. U isto vreme, učešće poslovnog sektora u finansiranju istraživanja u Srbiji na nivou je svega 7,5 odsto. Drugim rečima, prepoznavanje i interes ka investiranju u inovacije i nove tehnologije ne može da se svede samo na državu, već mora da dolazi i od privrede”, poručuje Mihailo Vesović.