Kupačima saveti čuvaju život

 zaštita od nesrećnih slučajeva strogo pridržavanje mera kojim bi se sprečila tragedija ili povređivanje - kaže predsednik Udruženja spasilaca na vodi Vojvodine Goran Radivojević.

Na kupališti Štrand  dugi niz godina radi dobro obučena ekipa spasilaca koja je uz reku od početka do kraja sezone. Deo te ekipe je i Radivojević koji ističe da na  ulazima u kupališta obavezno treba pogledati tablu sa savetima i  upozorenjima. Na njoj se vide opasnosti na koje treba obratiti pažnju i korisni saveti. Treba pratiti i poštovati znakove opasnosti i zabrane, jer su uvek postavljeni na mestima gde postoji realna opasnost. Po njegovim rečima u slučaju opasnosti ne treba paničiti već ostati smiren ,visoko podignuti ruku i tražiti pomoć.  - U slučaju bilo kakve nezgode, umora, povreda, uplitanja u vodene biljke… Važno je da osoba u nevolji ostane smirena i trudi se da se zadrži horizontalan položaj u vodi laganim pokretima ruku. Kada uoči drugog plivača treba visoko da podigne ruke i zatraži pomoć - naglašava Radivojević.

Kada je druga osoba u opasnosti, veli, bezbednost spasioca mora da bude prioritet.

- Ne prilazi se osobi koja se panično utapa, nikada joj ne pružajte ruku, već predmet koji može da uhvati ili joj dobacite neki plovni predmet. Odmah treba obavestiti spasioca ili policiju, broj 192 - ističe Radivojević.

Pre ulaska u vodu, naglašava, treba adaptirati telo na novu sredinu, kvašenjem lica, grudnog dela trupa, potiljačnog dela vrata, stopala. Tek  nakon toga može se započeti plivanje.  - U vodu ne treba skakati ako nije prozirna! To je važno poštovati na rekama i morima, zbog protoka vode, ali i plime i oseke dubina, jer je konfiguracija dna promenljiva. Može se skakati u vodu samo na mestima gde je to predviđeno i dozvoljeno od nadležnih na tom kupalištu.

Radivojević ističe da se u vodu nikako ne treba ulazi pod dejstvom alkohola. Kako kaže, kao što svaki čovek pod dejstvom alkohola ima poteškoća sa hodom, tako i dobar plivač može imati velikih poteškoća sa motorikom i prostornom orijentacijom u vodenoj sredini. Po njegovim rečima u vodu ne treba ulazite ni nakon obilnog obroka, najmanje sat vremena. - Nakon obilnog obroka organi za varenje povlače veću količinu krvi što u vodenoj sredini može izazvati pojavu grča u mišićima. Na kupalištu treba manje jesti. Ne treba se udaljavati previše ni od obale,jer s e na ta način može izložiti opasnostima, od motornih čamaca i skutera, koji zbog velike brzine kretanja nisu u mogućnosti da uvek primete plivača.

Z. Delić

Neplivači treba da se jave spasiocu

Neplivači obavezno treba da se jave spasiocu pre ulaska u vodu - kaže Radivojević. - Treba biti oprezan sa vazdušnim dušekom i sličnim plovnim predmetima koji plutaju na vodi. Svi neplivači ne poznaju stilove plivanja, pa mogu odploviti u veću dubinu nego što bi se smelo. Plovni predmeti su često nestabilni i klizavi, pa može doći do prevrtanja, što je čest slučaj nezgode.