Kaiš će se još stezati, javna preduzeća u red dovoditi

ustalom i potpisuje aranžman s MMF-om.

Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Nebojša Savić izjavio je  da Srbija ulazi u drugu polovinu realizacije programa sa Međunarodnim monetarnim fondom sa jako dobrom startnom pozicijiom. On je rekao da MMF sa pravom insistira na smanjenju broja ljudi zaposlenih u javnom sektoru, navodeći da kao i građani, traži da državna uprava bude što manja i efikasnija.

„Da se manje para troši, a da ono što mi kao građani dobijamo bude bolje i efikasnije i to je sasvim u redu. Same cifre, to je stvar tekuća i o tome će se dogovarati dalje. Dosta je toga urađeno u jednom delu javnih službi, ali je glavni problem strukturni deo javnog sektora i javnih preduzeća”, rekao je Savić.

Upitan da li MMF traži od Srbije da poveća cenu struje, Savić je rekao da o tome sada nije doneta odluka, napominjući da Srbija ima najnižu cenu električne energije u Evropi i da bi mogla da je povećava jer tu ima ekonomskog opravdanja.

„S druge strane to bi možda moglo da stvori pogrešan utisak u samom preduzeću Elektroprivreda Srbije da ne treba da se radi na reformi tog javnog preduzeća. Ključni segment reforme javnih preduzeća u Srbiji u ovom trenutkui je reforma EPS odnosno racionalizacija. Povećanje cena biće u direktnoj vezi sa ovim”, naveo je Savić.

Prema njegovim rečima, u meri u kojoj Elektroprivreda bude popravila svoj način finkcionisanja i bude efikasnije funkcionisla, od toga će i zavisiti da li će se povećavati cena električne energije. „Ovog puta nije doneta odluka o tome”, naveo je predsednik Saveta guvernera. Upitan do kada će Srbija morati da štedi i kada će biti povećane penzije i plate u javnom sektoru, on je naveo da odluka o tome može da bude doneta tek krajem godine, kada se bude pravio budžet za 2017. godinu. Prema njegovim rečima, sve privrede sveta moraju da štede, pa mora i srpska privreda.

„Uz taj program štednje jako je važno da ostavimo i ova ulaganja koja idu iz javnog sektora, u infrastrukturu i sve ono što treba da obezbedi boljitak države. Nije samo u pitanju štednja, već štednja i investicije”, naglasio je Savić.

Kada je u pitanju povećanje plata i penzije, sasvim je sigurno da će ta tema na dnevni red doći krajem godine, a ishod će upravo zavisiti od štednje, javnog sektora i rasta bruto domaćeg proizvoda. Može se deliti samo ono što se zaradi.

E. Dn.

Javni dug spustiti bar na ispod 60 odsto

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović upozorio je  da Srbiji preti kriza javnog duga, što se izbeći njegovih značajnim sniženjem - na 60 odsto BDP-a i niže. Petrović je  kazao da bi svaka sledeća kriza u svetu bila šok koji bi izazvao „nesreću kod nas”, s obzirom na nivo našeg javnog duga.

„Sigurnost da se izbegne kriza javnog duga je da se on značajno spusti, na 60 odsto BDP-a i ispod toga, kako bi se svaki šok iz inostranstva mogao izbeći”, kazao je Petrović.

On je naveo da je javni dug Srbije godinama uvećavan i da se kasno počelo sa njegovim smanjenjem, tek 2015. godine.

„Zato je skočio na 77 odsto ove godine i zato je neophodno okrenuti ga. Mada teško da možemo da očekujemo da će se to dogoditi. Ove godine bi trebalo da se smanji trajno za jedan procentni poen, ali je važno da se deficit u naredne četiri godine skoro uravnoteži, da bude na 0,5 odsto BDP-a, jer to dovodi do značajnog pada javnog duga”, objasnio je Petrović.