Vešte ruke u povrtnjaku

teško da se i rigidni zagovornici ove teze mogu odupreti činjenici koja je ovaploćena kroz onu staru narodnu da „tri ćoška kuće leže na ženi”. Ova narodna umotvorina je pogotovo evidentna kada su u pitanju ruralna područja, pa su, da bi se i ekonomski emancipovale, žene iz Stanišića, jednog od najvećih sela somborskog atara, preuzele stvar u svoje spretne ruke. Tako je ovdašnje Udruženje žena „Udahni život“, počelo da se bavi proizvodnjom povrća u plastenicima.



Po rečima Ljiljane Gusić, predsednice Udruženja, prošle godine su došli u priliku da dobiju na korišćenje seosku kuću sa okućnicom površine bezmalo devet ari, pa je tako i nastala ideja da se pokrene ova ekonomska inicijativa usmerena na pokušaj formiranja socijalno održivog biznisa kao i samozapošljavanja žena i mladih u selu.



U dvorištu kuće su tri plastenika u kojima su se već pojavili prvi plodovi paprike, zasađen je i paradajz, salata, luk, kupus. Povrće se gaji po strogim pravilima organske proizvodnje, koja je trenutno u konverziji, ali za oko godinu dana od za to ovlašćene kuće treba da dobiju sertifikat za ovu vrstu proizvodnje.



- Biljke se tretiraju isključivo prirodnim preparatima, obezbeđena je idealna temperatura u plastenicima, seme je deklarisano, i cela proizvodnja od prvog do poslednjeg koraka se kontroliše. O svemu brine 12 radnika, među kojima su i teže zapošljive grupe, odnosno osobe sa posebnim potrebama- pojašnjava ovaj projekat Gusićeva.



Prema rečima Ljiljane Gusić tržište za plodove veštih ruku je već obezbeđeno, pa će se tako prvi proizvodi iz ovih plastenika prodavati u somborskim restoranima, naravno, i u ovom selu, a ugovorena je isporuka i za jedan novosadski restoran. U ovoj fazi projekta sav prihod od prodaje biće uložen u novu proizvodnju i novo zapošljavanje. Ovde ističu da ovim primerom žele da pokažu da je moguć opstanak na selu koji nije puko preživljavanje, kao i da je „zelena ekonomija“ nova šansa za razvoj sela.



- Ove godine planiramo da idemo na još dve obuke, jednu namenjenu pravljenju rasada kojeg je teško nabaviti za organsku proizvodnju, dok je druga obuka namenjena sticanju znanja i veština prerade i sušenja povrća – predstavlja planove Udruženja „Udahni život“ njegova predsednica.- Staru kuću na imanju želimo da uredimo tako da prikažemo nekadašnji način života u Vojvodini, sa nameštajem, predmetima i motivima, a zajedno sa ovakvim načinom proizvodnje potpuno bezbedne hrane to će predstavljati i zanimljivu turističku ponudu.



M. Miljenović

 

Dobar projekat za start



Udruženje „Udahni život“ je ceo projekat započelo zahvaljujući uspešnom apliciranju na prošlogodišnji konkurs Delta fondacije „Zasad za budućnost“, namenjen udruženjima  za pokretanje socijalnog biznisa i započinjanje poljoprivredne proizvodnje. Za projekat koji traje godinu dana pripalo im je 1.250.000 dinara, a članice ovog udruženja se nadaju da će za to vreme njihova proizvodnja organske hrane postati samoodrživa.