Erotski dualizam koji zavodi i plaši

Naslovu ulogu tumačiće Božo Vrećo, koji je diljem regiona, pa i šire, postao poznat po izvođenju sevdalinki „ravno do srca” ali i imiyu „bosanske Končite”, a uz njega su u podeli i Nebojša Dugalić, Emir Hayihafizbegović, Emina Elor, Radoje Čupić, Gordana Đurđević Dimić, Aleksandra Pleskonjić, Milan Kovačević, Nina Rukavina...

Kokan Mladenović je svojevremeno izjavio da „Koštana” treba da bude „oda slobodi, slobodi svake vrste ljubavi, slobodi izražavanja sebe, slobodi govorenja na glas protiv svega onog što čini lažni okvir zajednice..." Stoga smo ga na početku razgovora i pitali kako postići da upravo to publika prepozna, a ne da joj jedina tema bude Božo Vrećo..?



– Božo Vrećo, načinom na koji živi i peva, predstavlja idealnu Koštanu današnjeg vremena. Spremnu da živi svoju slobodu, da stvara svoju umetnost, ali i da snosi posledice svog izbora. Takva Koštana, neuslovljena malograđanskin očekivanjima zajednice, beskompromisna u odbrani svoje pesme i svog dara, izaći će pred publiku, svesna svoje provokativnosti. Verujem da je predstava koju započinjemo duboko ukorenjena u delo Bore Stankovića i da će baciti jedno novo svetlo na taj komplikovani lavirint gliba i lepote koje je on utkao u svoje delo – pojašnjava Mladenović.



Bora Stanković piše: „Ubava moma, mori, roda nema”...  Hoće li to možda biti i jedan od temelja vaše postavke?

– Naša „Koštana” će u sebi nositi osećanje nesputane slobode i sopstveni erotski dualizam koji zavodi, zbunjuje, ili plaši one koji se boje raznolikosti svake vrste. Pitanje roda, u ovakvo tumačenju, dobija neka potpuno neočekivana značenja i siguran sam da će mnoge Borine rečenice progovoriti nekim svojim skrivenim, a sada iznova pronađenim smislom.



Hoće li i u kojoj meri biti modifikovan muzički materijal koji po pravilu vezujemo za „Koštanu”? I da li da očekujemo orkestar na sceni, matricu ili će Božo pevati a kapela?



– „Toj neje pesna, već glas samo. Sladak glas kako prvo devojačko milovanje...“ – kaže Mitke u Koštani. Upravo taj glas, prekrasan i heruvimski, biće osnova muzičke priče „Koštane“. Naravno, kompletan muzički materijal, reinterpretacijom nasleđa i potpuno savremenom muzikom, kreira Marko Grubić, autor muzike za „Zonu Zamfirovu“ u Pozorištu na Terazijama, novosadskoj publici dobro poznatog „Dogvila“ i mnogih drugih predstava... 



U podeli je i Emina Elor, koja je upravo za ulogu Koštane dobila i Sterijinu nagradu. Da li se radi o povlačenje paralele između dva atipiče Koštane, Urbanove i Vaše?



– Andraš Urban je napravio zamamnu i moćnu predstavu koja je kao centralnu temu imala položaj manjinskog, različitog, ciganskog i onoga što takva vrsta različitosti izaziva u malograđanskoj sredini, punoj primitivizma i agresije. Ova predstava je tu da ispriča svoju priču, nadam se pođednako uspešno, a ne da povlači paralele. Emina Elor, kao jedna od najznačajnijih glumica na ovim prostorima, igraće drugačiji lik i siguran sam da će, bogatstvom svog dara, napraviti još jednu značajnu kreaciju. 



Pripreme počinju u Novom Sadu pa se selite u Tivat, gde će „Koštana” početkom avgusta biti premijerno izvedena, a onda sledi povratak u SNP. S obzirom na glumačku ekipu, koja bezmalo dolazi iz celog regiona, ima li bojazni da će predstava kako odmakne sezona teško imati redovan repertoarski život?



– Pripreme „Koštane“, koja je koprodukcija Studentskog kulturnog centra iz Novoga Sada, Centra za kulturu iz Tivta i SNP-a započele su po standardima neuobičajenim za naš teatar, jer se znaju termini izvođenja predstave za čitavu narednu sezonu. Interesovanje u regionu je, već sada, izuzetno veliko i verujem da će naša predstava imati buran i dugovečan život.



Miroslav Stajić