Godišnje dvadesetak robijaša pokuša bekstvo

požarevačke kaznione. Kada su zatvorski čuvari primetili da ga nema, obavestili su policiju, koja je za njim raspisala potragu.



Bekstva, odnosno udaljenja iz zatvora ma koliko privlačila pažnju javnosti jer je reč o ljudima koji su iza rešetaka jer su osuđeni zbog počinjenog ubistva ili kriminala, mada uvek izazivaju pažnju javnosti, nisu česta u Srbiji. Nezvanične informacije govore da je, na primer, za prvih devet prošlogodišnjih meseci bilo 18 pokušaja bekstva iz zatvora  16 udaljenja . Tokom 2014. godine, prema podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, bilo je ukupno 33 udaljenja iz poluotvorenog  dela zavoda, a 38 slučajeva da se osuđeni nije na vreme vratio s pogodnosti.

U novosadskom Okružnom zatvoru od 2011. godine bila su tri pokušaja bekstva. Samo u jednom slučaju osuđenik je uspeo da izađe iz zatvora, dok su se u preostala dva slučaja (2014. godine) osuđenici slobode dočepala van ustanove - čobaninin je, na primer, pobegao s ekonomije dok je čuvao ovce. Svi begunci su uhvaćeni u roku od najduže tri nedelje. Udaljenja iz zatvora, pri čemu se neretko osuđeni sam vrati u ustanovu, u mnogim zemljama su, inače, najčešći vid svojevrsnog bekstva. Po oceni Zlatka Nikolića, utisak je da je, posmatrano na 100.000 stanovnika, kod nas u odnosu na period s početka ove decenije, sada nešto manji broj osuđenih lica i da je gužva u zatvorima manja.

– Problem je, međutim, to što određeni broj osuđenih čeka da stigne na red na izdržavanje kazne. Kazna je, naime, efikasna onda kada je izvesna i blagovremena. Sud je morao pozove osuđenog na izdržavanje kazne i naredi privođenje ako se ne odazove – ukazuje Zlatko Nikolić.

Zbog zatvorskih kazni ili procesa pred pravosuđem Srbije koji još nisu pravosnažno presuđeni, po podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, u ovom trenutku ima oko 11.130 osoba lišenih slobode, bilo da u nekoj od 28 zavodskih ustanova izdržavaju kazne, ili su u pritvoru, pod sankcijom ili merom kućnog pritvora. Od toga je oko 7.800 pravosnažno osuđenih na izdržavanju kazne zatvora.



U ženskom zatvoru ima oko 290 osuđenica, a u maloletničkom oko 15 mladih izvršilaca težih krivičnih dela.

Ostalih oko 2.450 su okrivljeni u pritvoru zbog istrage ili krivični postupak nije okončan pravosnažnom presudom, a pod alternativnim sankcijama i merama koje se sastoje u lišenju slobode je oko 980 osoba.

Nikolić podvlači razliku između lica koji su u pritvoru zbog krivičnog postupka koji je pokrenut protiv njih, i osuđenika  koji izdržavaju zatvorske kazne, nakon što je sve pravosnažno presuđeno.



– Pritvor se i drugačije izdržava i teže podnosi, sve je neizvesno i osećaj tog socijalnog poniženja je najveći u vreme pritvora i obično tu ima najviše pokušaja samoubistva, a i pokušaja bekstva, ako može – navodi Nikolić. – Uslovi u zatvoru, ma koliko da je dobro uređen, ne znače osuđeniku mnogo u pogledu težine izdržavanja kazne. Možete nekoga zatvoriti i u uslovima kakvi su u luksuznom hotelu ili u kućni zatvor, ali kod njega nepobitno preteže činjenica osujećenosti, da ne može da bude tamo gde želi, s kim hoće i koliko hoće, da ima to što hoće. Uređenost i uslovi utiču donekle na stanje socijalne sigurnosti u zatvorima, ali najviše na to utiče odnos službenih lica prema zatvorenicima, odnosno kontrola nad njima.



Među osuđenicima postoji izreka koja glasi: „Nije teška robija, nego su teški robijaši“. Popravljaju se uslovi u zatvorima, iz godine u godinu se standard menja nabolje, saglasno našim shvatanjima da ne možete nekoga prevaspitavati u uslovima koji su neljudski. Činjenica je da rekonstrukcija i modernizacija objekata, investicije u unapređenje sistema, mnogo koštaju, ali ne toliko mnogo koliko može naneti štetu ako se ništa ne radi. 

Po stepenu sigurnosti naših zatvora, Srbija niti zaostaje, niti prednjači u odnosu na druge zemlje, rekao je ranije zamenik zaštitnika građana Miloš Janković, koji je i član Komiteta Ujedinjenih nacija za prevenciju torture.



- Zatvorenici ne beže iz zatvora zato što im je u njima ugrožena sigurnost i bebednost, već prevashodno zbog želje da njihova sloboda ne bude ograničena - primećuje Janković. - Bezbednost osuđenih može biti ugrožena ili od drugih zatvorenika ili zbog zlostavljanja osoblja. Povrede prava zatvorenika će se uvek dešavati, ali su posete koje obavlja zaštitnik građana pokazale da u Srbiji osuđenici nisu žrtve sistemskog i organizovanog zlostavljanja. Takvi slučajevi su pojedinačni.



Iz domaćih zatvora bežalo se na razne načine, međutim, koliko god ona bili spektakularna, većina begunaca na kraju je hvatana i završavala ili sa disciplinskim merama, ili je iz poluotvorenog dela odlazila u zatvoreni, a u poslednje vreme i sa sudskim presudama koje su im produžavale robiju. Begunci su sekli zatvorske rešetke i spuštali se kroz prozor niz užad od čaršava, preskakali zatvorski zid, skakali sa krova na krov. U Nišu su prokopali tunel od 26 metara, ali su otkriveni pre nego što su izbili na površinu. Bilo je i filmskih begova helikopterom sa zatvorske ekonomije, iskakanja iz zatvorskog vozila, otmica iz “marice”, a dešavalo se da zatvorenici prosto išetaju iz zavodskog kruga.



Najpoznatiji pokušaj bekstva u poslednje vreme imali smo prilike da vidimo i na snimku, kada su, u februaru 2012. pripadnici “zemunskog klana” Sretko Kalinić i Željko Milovanović pokušali beg iz Posebne pritvorske jedinice Specijalnog suda, u Ustaničkoj. Oni su bonsekom presekli rešetke, odvalili vrata ćelija, savladali stražara u hodniku, popeli se na prvi sprat, gde su opet razvalili rešetke na prozoru i iskočili u dvorište. Sačekala ih je Žandarmerija i vratila u ćelije. Obojica su osuđena na po godinu i po zbog bekstva, a stražar na godinu dana zatvora. 



M. Bozokin

 

Nije krivično delo



Prema zakonu, zatvorenik koji uspe da pobegne ne čini krivično delo, baš kao što ni osumnjičeni za kojim je raspisana poternica ne krši zakon ako se krije od policije. Problemi sa zakonom nastaju ako prilikom bekstva neko drugi nastrada. U Krivičnom zakoniku navodi se da zatvorenik krši zakon samo ako nekog povredi ili ubije pokušavajući da se domogne slobode, i zbog toga će biti kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina. Ukoliko niko ne bude povređen, begunac iz zatvora rizikuje samo da bude kažnjen disciplinski i da bude vraćen na dosluženje kazne.

U slučaju bekstva osuđenog, upravnik zavoda obaveštava policiju i sud koji ga je uputio na izdržavanje kazne zatvora, naređuje izdavanje poternice i preduzima druge radnje koje su neophodne da osuđeni bude uhapšen. Za vreme bekstva osuđenom ne teče kazna zatvora.