Merkelka neće protiv Putina

 i vladaocima, eliti i narodu, prirodnim resursima i njihovim raspodelama, Rusima i Amerikancima, nacistima i demokratama, ali i o parama, Kinezima i tehnici. Bilderberg grupa je u Drezdenu, uz angažman oko 400 policajaca i mirne proteste, upravo održala svoju 64. po redu godišnju konferenciju, na kojoj je učestvovalo oko 120 moćnika iz privrede, bankarstva, politike, nauke i medija iz dvadesetak zemalja, ali izgleda i pojedini nemački ministri.

Međutim, nemačka kancelarka Angela Merkel, baš kao i vicekancelar Zigmar Garbijel i šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer, odbili su, kako saznaju nemački mediji, da dođu na sastanak Bilderberg grupe za koju se špekuliše da je svetska vlada, da joj je najveća “glavobolja” ruski predsednik Vladimir Putin, da se bavi pitanjem korporativnih diktatura i da je njihova ideja, zapravo, kreiranje aristokratije ciljeva koje evro-američke elite vide kao najbolji način upravljanja planetom. Grupi, za koju se špekuliše da su njeni članovi i osnivači i bivši nacisti “pošećerenih biografija”, stavljaju se na “dušu” i ideje o stvaranju globalne mreže gigantskih kartela, moćnijih od bilo koje države, koji bi kontolisali čovečanstvo.

Moćnici, čiji ručni sat vredi bar 100.000 evra, a privatne, crne, blindirane limuzine predstavljaju poslednje “čudo tehnike”, došli su u Drezden, gde ih je, kako se pretpostavlja, pozdravio predsednik vlade Saksonije Stanislav Tilih, demohrišćanin po političkom opredeljenju, katolik po religioznom uverenju i Lužički Srbin po rođenju. I to prvi koji se u nemačkoj politici vinuo tako visoko.

Kina, budućnost Evropske unije, politička situacija u Americi, izbeglice, Rusija, Bliski istok, “sajber-sigurnost” i tehonologije budućnosti, bile su, veruje se, teme o kojima su moćnici, iza zatvorenih vrata i daleko od očiju javnosti, razgovarali od četvrtka do nedelje u hotelu “Kempinski”, u čijoj je blizini bilo zabranjeno svako okupljanje više od 15 osoba. E sad, zašto su se moćnici susreli baš u Drezednu i na šta ukazuje činjenica da je na skup pozvano više članova nemačke vlade, među kojima su “siva eminencija”, ministar finansija Volfgang Šojble, ministarka odbrane Ursula fon der Lajen i ozbiljni Prus, ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer?

To je pitanje, na koje bi odgovor, poput spekulacija o grupi, mogao biti kombinacija mašte i političkih priželjkivanja, pomnoženih sa procesom globalizacije, pa podeljenih sa izbegličkom i dužničkom krizom, ali i ozbiljno razmišljanje o tome da bi Nemačka u narednom periodu mogla igrati odlučujuću ulogu u Evropi, pri čemu bi, pre svega, rastući kritički odnos nemačkih političara u vezi sa sankcijama Rusiji, mogao da bude važna komponenta uloge.

“Svevideći” nemački tabliod “Bild”, uticajan i moćan, zabeležio je dolazak u Drezden holandskog kralja Vilhelma Aleksandra, čiji su preci i osnivači grupe, belgijskog premijera Šarla Mišela, milijardera avio- kompanije “Rajan Er” Majkla O’ Lirija, šefa “Erbasa” Tomasa Endersa, a mediji saznaju da je na listi učesnika i bivši šef američke obaveštajne službe CIA Dejvid Petreus, biši američki državni sekretar Henri Kisindžer, turski vicepremijer Mehmed Simsek, šefovi Simensa, nemačkog Telekoma, šefica MMF-a Kristin Lagard, vodeći ljudi iz sveta berzi, bankari, medijski magnati...

Podsetimo, kada je reč o Bilderberg grupi i raspadu bivše Jugoslavije, postoje spekulacije da su moćnici i tu imali svoj udeo. Italijanski sociolog i autor knjige o toj grupi, Domeniko Moro, stavlja na dušu bilderbergovaca i SFRJ, uz tvrdnju da su svi ključni akteri, koji su odlučivali o sudbini nekadašnje Titove države, bili povezani sa grupom - od lorda Karingtona, preko Ričarda Holbruka, do Olija Rena. I prema saznanjima Danijela Estulina, autora knjige “Istinita priča o klubu Bilderberg“, i ruskog iseljenika, proteranog iz SSSR-a 1980, Bilderberg grupa ima veze sa razbijanjem Jugoslavije. Estulin smatra da jedna od definitivnih potvrda dolazi od generala Veslija Klarka, bivšeg glanogomandujućeg NATO tokom bombardovanja Srbije, 1999. godine.

Klark se, naime, u jednoj svojoj knjizi, osvrnuo na svoj razgovor sa Polom Volfovicem iz 1991. godine. U to vreme Volfovic je bio sekretar odbrane u Sekretarijatu za političko planiranje Dika Čejnija, kada je Klarku rekao da oni imaju 20 godina da izvedu promenu režima u zemljama koje su se nalazile na drugoj strani tokom “hladnog rata” i da se to odnosilo na Siriju, Irak, Jemen, Somaliju, Libiju, Liban i Jugoslaviju, tvrdi Estulin i kaže da se strahovalo da bi u tim zemljama moglo da dođe do nastanka nove globalne vojne moći, koja bi mogla biti izazov američkoj hegemoniji.

Iako Bilderberg grupa sama tvrdi da su njihovi skupovi neformalne diskusije u kojima se “ne donose nikakvi zaključci, ne glasa ni o čemu, niti se izdaju politčka saopštenja“, mediji prenose da se, ipak, posle sastanaka, podrazumeva da učesnici razgovore upotrebe za uspostavljanje određenih odnosa u oblasti kojima se bave. Kakve će se teorije o zaverama izroditi posle sastanka u Drezdenu, gradu baroka i lepote, ali i “Pegide” i antiislamskih demonstracija, kada danas moćnici tiho zatvore vrata konferencijskih sala, već budi maštu zainteresovanih za spekulacije, što je i razumljivo, s obzirom na to da je reč o grupi o kojoj i krunisane glave i moćnici, uglavnom, zagonteno ćute.

Iz pera Radmile Lalić

(autorka je spoljnopolitički komentator)