Reže Lošonc: Nosorog u talasima Panonske princeze

To drveno blago za ogrev znaju da ulove vešti žitelji Potisja, a Reže Lošonc (54) iz Kanjiže u  tim neizgled običnim panjevima često zna da ugleda i prepozna, neobične forme od kojih nastaju jedinstvene skulpture.

Igrao je Lošonc fudbal, voli da igra tenis, badminton i sve sportove, pamti sportske uspehe domaćih i inostranih sportskih zvezda, mnoge i poznaje, posebno one koji su zavičajno vezani za ove prostore, pa je tako pre nekoliko godina u jednom neobičnom panju prepoznao figuru bivše prve teniserke sveta Monike Seleš, a u međuvremenu je otkrio i oblikovao panjeve u kojima je prepoznao aktere mnogih sportskih disciplina, pa i jednog lovca na ajkule. 

U susret predstojećoj Olimpijadi, u kanjiškoj Galeriji “Tihamer Dobo” skulpture nastale od tiskih panjeva iznedrile su postavku “Rio, Rio de Žaneiro”, a već nekoliko meseci druga postavka nesvakidašnjih skulptura se nalazi u Segedinu. Lošonc u panjevima nalazi sportske figure i motive, pa je to posbeno čulo iznedrilo košarkaša, kajakaša, ragbistu, jedrenje, skok u vis, skok motkom, surfovanje i druge. Prepoznao je u panju i Isusa, najpoznatiju atrakciju i zaštitni znak brazilskog velegrada statuu Hrista Spasa.

– Pored sportskih figura i skulptura do sada sam u panjevima našao i dodatno oblikovao pojedine motive iz prirode koja nas okružuje ovde kraj Tise. Evo tu je u dvorištu pored jedinstvenog Tisinog cveta koji nam dočarava nesvakidašnji doživljaj, prirodni fenomen cvetanja Tise, ali u tim traganjima u panjevima naleteo sam i na jednog nosoroga, kojeg su već mnogi hteli da odnesu na durgi kraj sveta – otkriva Lošonc.

Kako na panjevima ili stablima drveća, koji sun a prvi pogled sasvim obični, prepoznati nesvakidašnji motiv i crtu? Lošonc veli da panjeve nađe na Tisi,a od kada se pročulo da na sebi svojstven način kroti i oblikuje tiske panjeve, sada mu signaliziraju neobične pronalaske poznanici koji iz vodotoka Panonske princeze, već odomaćenog poetskog naziva za reku Tisu, vade drva za ogrev.

– Kada nađu neki neobični panj, ljudi me zovu da dođem na Tisu i vidim da li mi je upotrebljiv, može li se doterati u neku novu sportsku figuru ili nesvakidašnju skulpturu. Najčešće takve panjeve kupujem od njih, što ih raduje, jer inače panjeve ostavljaju na obali, jer ih je teško cepati za ogrev, tako da je korist obostrana i svi dobro prođu. Panjeve donosim u dvorište, isperem ih vodom pod visokim pritiskom, osuše se i u slobodno vreme uz muziku ih oblikujem – priča Lošonc.

On se za panjeve zainteresovao pre pet godins, kada su nadomak njegove kuće počeli da krče šumu na placu buduće autobuske stanice. Trupce i drvo su odneli, a panjevi su vađeni mašinama, a pošto panjevi nikome nisu trebali, radnici su rekli da mogu da ih odnesem. 

– Pošto se grejemo na drva, doneo sam ih u dvorište, pa sam u nekima prepoznao takve forme, od kojih su nastale skulpture. Sve je bila puka slučajnost, da sam se počeo baviti ovim hobijem, baš kao što se mnoge stvari u životu dešavaju slučajno, a sada drugi kažu da imam talenta i dara za to. Najviše se radujem zbog toga što se ljudima sviđa ono što pronađem u panjevima, uspevam da u drvetu prepoznam eleganciju pokreta ili skoka sportista i osećam to na svoj način  – veli Lošonc, naglašavajući dam u je na prvom mestu porodica, zatim sport i tek na trećem mestu umetnički rad sa tiskim panjevima.

Lošonc napominje da od skulptura napravljenih od panjeva do sada nije profitirao, ali sa tim ciljem nije se ni posvetio oblikovanju panjeva.

– Sve skulpture koje sam do sada oblikovao su mi prirasle srcu i teško se odvajam od njih, kada ih nekim povodom poklanjam, ali sada su se već namnožile – kaže Lošonc. – Najviše ih je od panjeva topole i vrbe, ima ih od zove, a najbolje je kada se naiđe na dobar komad tvrdog drveta bagrem ili duda, od koga sam oblikovao pravog flaminga i još neke skulpture. Skulpture od drveta se uklapaju u enterijere, a one tvrdog drveta postojane su i na otvorenom, praktično su večite, ako se zaštite sadolinom i ta zaštita obnavlja svake godine. Inače, panjevi koje Tisa dugo valja najčešće su zdravi, neoštećeni i postojani  

Milorad Mitrović