Slatki koren posejan na oko 55.000 hektara
BEČEJ: Ove godine, u Srbiji je šećernom repom zasejano oko 55.000 hektara. Stanje useva je vrlo dobro, znatno bolje nego u prethodnim godinama za isti period,
a uzrok tome jesu dobri vremenski uslovi koji su bili naklonjeni kraljici ratarskih useva, istakao je juče mr Ljubiša Radenković, direktor kompanije „Sunoko”, na tradicionalnoj manifestaciji „Dan polja šećerne repe“ koja je ove godine održana na parceli imanja „PIK-Bečej“ a.d. kod dvorca Fantast.
Na tradicionalnoj manifestaciji, kompanija „Sunoko” je poljoprivrednicima predstavila aktuelno stanje na tržištu šećerne repe, nove tehnologije i najsavremeniju poljoprivrednu mehanizaciju koja se koristi u cilju povećanja prinosa šećerne repe.
- Tržište šećera se relativno oporavilo što daje dodatnu ekonomsku stabilnost ovoj privrednoj grani. Sveukupne promene na svetskom tržištu, a pogotovo reforma na tržištu EU u smislu ukidanja proizvodnih kvota od oktobra 2017. godine povećaće pritisak na tržište te se ne može očekivati povećanje cene šećera na nivo od pre nekoliko godina. Iz tog razloga se jedino postizanjem boljih prinosa šećera po hektaru, može obezbediti povećanje profita i održanje konkuretnosti šećerne repe. Neophodan preuslov za to je primena najnovih saznanja kao i poštovanje principa dobre poljoprivredne prakse - istakao je Radenković i dodao da je poštovanje osnovnih agronomskih načela od ključnog značaja za opstanak poljoprivrede kao grane, a posebno proizvodnje šećerne repe.
Najavljena promena politike zakupa državnog zemljišta na dugoročan model svakako bi mogla doprineti proširenju plodoreda, a time bi bilo olakšano planiranje ukupne ratarske proizvodnje i zaštite useva. Često se zbog kasnog ulaska u posed dešava da se nablagovremeno i neadekvatno obradi zemljište i obavi đubrenje, što značajno utiče na manje prinose i slabije opšte stanje šećerne repe.
Kod nas postoje proizvođači koji ostvaruju prinose šećera i preko 11 i 12 tona po hektaru, ali je prosek od oko 8-9 tona, i dalje na relativno niskom nivou u odnosu na zapadnoevropske proizvođače, što znači da postoji ogroman potencijal za unapređenje ove proizvodnje. U prethodnih nekoliko godina štete izazvane pojavom cerkospore su bile znatne i to je jedan od razloga zbog kojih je pokrenuta široka koordinisana akcija svih relevantnih učesnika sa ciljem da se postigne pun uspeh u zaštiti useva, odličnih prinosa i visoke zarade.
Upravo su i ovakvi skupovi jedan od načina da najnovija saznanja u proizvodnji šećerne repe pronađu put do njihove praktične primene.
V. Jankov