Čepe bez maske u zatvoru

i koja se pred sudom u Minhenu ponaša kao svetica, u zatvoru je, međutim, “ona prava” – tamo vlada kao kraljica, manipuliše, daje ton i, izgleda, regrutuje svoje fanove.

– Ona glumi, kao u pozorištu... njeni nastupi pred sudom su inscenirani, autentična Čepe je ona, koju sam upoznala u zatvoru – kaže novinarka Astrid Ebenhoh, koja je nekoliko dana u zatvoru imala priliku da “studira” Čepe, baštovanku po zanimanju, čija se grupa NSU tereti da je od 2000. do 2007. godine u “maratonskim ubistvima” likvidirala devet stranaca i jednu nemačku policajku.

Protiv Čepe se pred Višim zemaljskim sudom u Minhenu već tri godine vodi sudski spor, koji je izazvao veliku medijsku pažnju. Pred sudom, uglavnom, ćuti i ponaša se povučeno.

U zatvoru ona, međutim, nastupa neverovatno samouvereno, kao neka vrsta šefa i filmske zvezde, govori da ima svoj “Fanclub”, mnoge zatvorenice od nje traže savet, a izgleda i da regrutuje svoje fanove, opisala je Ebenhoh situaciju za aktuelni broj nedeljnika Cajt.    

Čepe manipuliše ljudima koji su sasvim na (socijalnom) dnu, smatra novinarka, koja u zatvoru nije razgovarala sa Čepe, prvooptuženom u slučaju NSU. Čepe je, izgleda, veoma osetljiva kada je njena koža u pitanju, tako da se, u svim zahtevima da joj se obezbede maksimalno dobri uslovi, preko svog advokata žalila, između ostalog, i na ugroženost ljudskih prava. Ova desničarka, a i njena odbrana, tvrdili su, naime, da ju je zatvorski psihijatar posmatrao i u vreme pauze na suđenju i pravio zabeleške, čime je povredio njena ljudska prava. Psihijatar je, inače, na početku suđenja dao procenu da je Čepe sposobna za osećanje krivice.

Čepe je izbrukala Nemačku i Nemce, izazvala brojne kritike, smene u sigurnosnim službama ali i bes Ankare i tursko-nemačke nesporazume u koji su se umešale i obe vlade – Berlin, ukazujući na nezavisnost sopstvenog sudstva, ali i tražeći od suda više senzibilnosti, a Ankara, zahtevajući fer suđenje i pravdu za svoje novinare.  Proces, koji je sada ušao u uobičajenu rutinu, počeo je, naime, uz velike nesporazume, pošto Viši zemaljski sud u Minhenu, prilikom prve dodele novinarskih akreditacija od 50 mesta, ni jedno jedino nije dodelio turskim medijima, obrazlažući to malim brojem sedišta u sudnici i činjenicom da su akreditacije dodeljivali hronološki.   

NSU je izazvala pometnju i ostavke vodećih ljudi u redovima Savezne službe za zaštitu ustava, koja se tereti da je krajem 2011. godine uništila dokumente o operaciji nazvanoj “Renštajg”, na sam dan kada je oficijelno saopšteno da je kod neonacista pronađeno oružje kojim su ubijeni migranti. Nemačka vlada se, u međuvremenu, izvinila i porodicama žrtava neonacista i isplatila na ime odštete milionsku sumu.  Kako je moglo da dođe do osnivanja NSU, kako su oni mogli da ubijaju strance skoro deceniju a da tek pre nekoliko godina budu otkriveni a Čepe uhapšena, kolika je odgovornost nadležnih službi, da li je neonacistička Nacionaldemokratska partija o čijoj zabrani se godinama lome koplja imala informacije o ubicama i mnoga druga pitanja – još uvek čekaju odgovore.  

Radmila Lalić

Ostali su mrtvi    

Istraga polazi od toga da su NSU osnovali najmanje troje ljudi: Čepe, zatim jedan profesorski sin i jedan pomoćni građevinski radnik. Najmanje njih troje – Čepe, Uve Mundlos (38) i Uve Benhart (34) koji su živeli u Cvikau, u jednoj staroj, lepoj vili, a novac zarađivali krađama, su kao grupa NSU desetak godina ubijali strance po Nemačkoj, ali i pljačaki. Mundlos i Benhart su pre nekoliko godina pronađeni mrtvi – za njih se kaže da su 2011. godine izvršili samoubistvo.