Daleko smo mi od Nemačke

od gladi svakog dana umre 20.000 dece mlađe od pet godina. Prema izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, oko 90 miliona tona hrane gubi se godišnje samo u Evropi. Stog jedno od ključnih pitanja strategije Evropa 2020. jeste i smanjenje količine hrane koja se baca. Među zadacima je i jačanje svesti o društveno odgovornom ponašanju, tako što će se hrana kojoj se bliži istek roka trajanja, poklanjati onima kojima je potrebna, umesto da završi u kontejnerima i smetlištima.

– U Srbiji je briga o hrani kojoj se bliži istek roka trajanja uglavnom poverena ličnoj inicijativi pojedinaca, ali i nevladinim i humanitarnim organizacijama. Banka hrane u našoj zemlji postoji od 2009. i uz dosadašnji budžet od 131.400 evra sakupila je i podelila 1.182 tone doniranih namirnica u vrednosti od preko 1.615.000 evra – kaže nam Radmila Ivetić, predsednica udruženja Banka hrane. –  Osnovna delatnost Banke hrane Beograd jeste prikupljanje namirnica od proizvođača hrane, trgovinskih lanaca i agroindustrije. A naša osnovna misija je borba protiv gladi i rasipanja hrane. Od 2009. deo smo Evropske federacije banaka hrane (FEBA), koja ove godine proslavlja 30 godina rada. Ovu mrežu banaka hrane čini 271 članica iz 23 zemlje. Na ovaj način pomoć u hrani dolazi do svih socijalno ugroženih grupa. Samo u 2015. banke hrane u Evropi su uspevale da dnevno obezbede preko 2,9 miliona obroka.

Rezultati ove borbe kod nas najvidljiviji su kroz projekat „Pomažemo da imaju i oni koji nemaju“ koji Banka hrane sprovodi sa Maksi i Tempo trgovinskim lancima. Neprodato voće i povrće donira se Banci hrane koja koordinira preuzimanje namirnica uključivanjem humanitarnih organizacija. Projekat je pokrenut 2015. u Beogradu, kada je uključeno 12 organizacija i 62 Maksi i Tempo objekta. U 2016. smo proširili projekat na teritoriju cele Srbije, povećavajući broj organizacija na 55, broj objekata na 130 i broj korisnika na preko 6.000. Od početka projekta donirano je 600 tona upotrebljive druge klase voća i povrća.

Po rečima naše sagovornice, ovaj projekat kao primer dobre prakse odobrila je Evropska federacija banaka hrane i predstavljen je na nedavno održanoj FEBA konvenciji u Edinburgu. On je praktično preteča realizacije Zakona o viškovima hrane, donetih u Francuskoj i Italiji, ali koji još uvek nisu počeli da se primenjuju, iako predstavljaju jedan od ciljeva Evrope 2020. Zakonska rešenja o uštedama u hrani planirana su i u Srbiji, i već je formirana radna grupa čiji je zadatak da donese sličan zakon. Osim toga, kažu nevladine organizacije, neophodno je i ukinuti PDV na donacije u hrani.

– Banka hrane prihvata namirnice pred istekom roka trajanja. U Srbiji postoji određeni broj kompanija koji donira ovakvu vrstu proizvoda, s tim da se njihova distribucija obavlja odmah, kako bili konzumirani u roku – kaže Radmila Ivetić. - Ta hrana je bezbedna za upotrebu. Ukoliko je u pitanju donacija većih količina takvih namirnica, raspoređuju se ili manjem broju većih organizacija ili većem broju manjih organizacija. Predstavnici organizacije, naravno, bivaju obavešteni o datumu isteka roka trajanja, te o tome obaveštavaju korisnike. S obzirom na to da postoji veliki broj gotovo svakodnevnih zahteva za pomoć u hrani, namirnice koje se doniraju organizacijama konzumiraju se na vreme, te ne postoji bojazan o upotrebi namirnica nakon isteka roka.

U međuvremenu, Evropa je pokušala da krene i drugim putem. Nemački ministar ishrane i poljoprivrede Kristijan Šmit zalaže se za ukidanjene odredbe o isticanju preporučenog roka trajanja na proizvodima. Uprkos tome što to zapravo nije rok upotrebe, potrošače podstiče na nepotrebno bacanje sasvim dobre hrane, tvrdi on. Proizvođač zapravo garantuje da će do tog datuma proizvod imati osobine koje bi trebalo da ima što se tiče ukusa, mirisa, boje, konzistencije i hranljive vrednosti. Posle tog datuma vrlo je verovatno da će taj proizvod zadržati ista svojstva i još će možda dugo proći dok se proizvod zaista ne pokvari. Pokazalo se, međutim, da su proizvođači prilično konzervativni u preporučenim datumima, a rastu sumnje da je razlog materijalne prirode. Jer, ako potrošač baci proizvod dok je možda još dobar, verovatno će posle toga jednostavno kupiti – novi, tvrdi Šmit.

– Masovno bacamo dobre namirnice jer su proizvođači postavili prevelike sigurnosne razmake do roka kad se proizvod kvari – izjavio je ministar Šmit. – Takav preporučen rok upotrebe u Nemačkoj je uveden pre više od trideset godina i tek u retkim slučajevima zaista ima smisla, naročito kod nekih pekarskih proizvoda kao što su krekeri ili dvopek. Kod nekih proizvoda gde je to zaista potpuno besmisleno – kod šećera ili soli, na primer, “preporučen rok” u Nemačkoj je već ukinut.

U poslednje vreme i kod nas se sve češće čuju zahtevi za uvođenje takozvanog prelaznog ili produženog roka trajanja. Međutim, ovakav način smanjenja bacanja hrane još uvek nije našao na podršku javnosti.

– Pokret za zaštitu potrošača Srbije protiv je ovakvog rešenja, jer smatra da tu mogućnost ne treba dozvoliti pre svega iz zdravstvenih razloga. Ali i onih etičkih, kada je u pitanju odnos prema čoveku koji će tu hranu koristiti – pojasnio nam je predsednik Pokreta potrošača Srbije Petar Bogosavljević.

Ivana Vujanov

Važno je planirati svaku kupovinu

S obzirom da se dosta hrane baca i u domaćinstvima, neophodno je da svaki pojedinac menja svoje navike i stav u odnosu na hranu – na njenu kupovinu, korišćenje i tako direktno učestvuje u smanjenju bacanja hrane. Stručnjaci preporučuju da se hrana ne gomila u kući, odnosno da se češće ide u manje kupovine, umesto ređe u velike. Osim toga, važno je planirati svaku kupovinu, ali i čuvati proizvode u skladu s uputstvima na ambalaži. Trebalo bi servirati manje obroke, kako bi se izbeglo bacanje, a ostaci hrane mogu se podeliti životinjama ili čuvati u zamrzivaču i vakuumskim pakovanjima.