Dug po glavi stanovnika prešišao 900 evra

Udruženja banka Srbije, odnosno Kreditnog biroa. Da li je u zemlji u kojoj većina onih koji imaju sreću da budu zaposleni zarađuju između 300 i 400 evra taj dug premali ili prevelik? Da li nas posle problema s vraćanjem kredita datih privredi čeka ista ista priča i u sektoru stanovništva?

O tome za „Dnevnik” finansijski stručnjak dr Milojko Arsić kaže:

– U Srbiji je štednja po glavi stanovnika oko 1.100 evra – navodi naš sagovornik. – Ako uporedimo ta dva podatka, posmatrano iz stručnog ugla, možemo reći da zaduženost građana kod nas nije zabrinjavajuća. Dug je oko dve prosečne plate. To ne bi trebalo da predstvalja teškoću za vraćanje. Razume se, to je tako kada se posmatra u celini. Pojedinačno, naravno da među građanima koji servisiraju obaveze ima onih koji će imati problema ili ih već imaju, bilo da ne mogu da serivisiraju svoje obaveze jer su ostali bez posla ili su im plate male a jednostavno su precenili svoje mogućnosti.

Arsić naglašava da bi za građane koji se zbog nagomilanih dugova muče bilo najbolje da sagledaju svoju situaciju i vide da li mogu da refinansiraju obaveze pod povoljnijim uslovima. Većina banaka danas nudi  kredite za refinansiranje u domaćoj valuti. Kamate su povoljnije, zato je dobro sabrati indeksirane kredite, prekoračenja po tekućim računima i obaveze po karticama te sve to dalje otplaćivati pod povoljnijim uslovima.

Građani Srbije su koncem aprila dugovali po osnovu kredita 733,41 milijarde dinara. To je pola procenta više nego u martu, ili 3,1 odsto više nego krajem 2015. godine. Najveći rast beleže krediti koji se vode pod stavkom „ostalo”. To su baš oni koji se koriste za refinansiranje. Ukupna suma je 55,14 milijardi dinara, a rast za prva četiri meseca 14 odsto. To je ubedljivo najviše od svih kredita i za građane i za privredu. U odnosu na mart, rast je 3,8 odsto. Među popularnijima su i dalje gotovinski zajmovi sa stopom rasta od 4,2 odsto od početka godine, odnosno 1,6 za prethodna dva meseca. Ukupna suma je tu 230,48 milijardi dinara.

Pad su u prethodna dva meseca zabeležili stambeni zajmovi – 0,7 odsto. Od početka godine porasli su samo 0,4 odsto. Povoljne cene kvadrata i kamate koje su pale na dva-tri odsto godišnje nisu dovoljan mamac da bi se neko zadužio. Suma od 376 milijardi, koliki je zbir tih kredita bio krajem aprila, jeste dug koji se nagomilao od prethodnih godina.

D. Vujošević

Kartice su problem

Treba podsetiti i na to da za sada građani svoje obaveze ispunjavaju vrlo revnosno jer je docnja 7,3 odsto. Međutim, ne ide sve tako glatko, a najveći problem je vraćanje dugova koji su napravljeni plastičnim novcem, to jest raznim karticama. Građanima, izgleda, najteže padaju obaveze vezane za kreditne kartice, gde je kašnjenje 19,2 odsto a dug 33,63 milijarde dinara  ukupno.