Gazde skrivene u poreskim rajevima

na veb-stranici Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

U tekstu pod naslovom „U Srbiji 334 preduzeća iz zemalja s crne liste EU” navodi se da Evropska unija uvodi registar krajnjih vlasnika firmi da bi sprečila izbegavanje plaćanja poreza i pranje novca preko of-šor zona, što će u budućnosti imati posledice i po Srbiju.

Poslovanje firmi registrovanih u of-šor zonama nije nelegalno, ali se one često zloupotrebljavaju za prikrivanje imovine, izbegavanje plaćanja poreza i pranje novca.

Evropska unija je zbog toga sastavila crnu listu ofšor zemalja, na osnovu informacija koje su joj dostavljale države članice.

Na listi EU, objavljenoj sredinom prošle godine, nalazi se 30 zemalja označenih kao „zone koje ne sarađuju”.

Po podacima Agencije za privredne registre, najviše of-šor vlasnika srpskih firmi registrovano je na Britanskim Devičanskim ostrvima – 147, slede Panama s 35 i Lihtenštajn s 33. Po navodima CINS-a, u Andori su registrovana četiri of-šor vlasnika srpskih firmi, koliko i u Monaku, u Gernziju tri, na Sejšelima 19, u Liberiji šest, na Mauricijusu dve, u Hongkongu 15, Bruneju tri, na Maršalskim ostrvima devet, u Nijueu jedna, u Belizeu 22, na Bahamima 12, na Svetom Vinsentu i Grenadiniju devet, Svetom Kristoforu i Nevisu pet, Kajmanskim ostrvima četiri i u Angvili jedna.

Među srpskim firmama, koje su kupili vlasnici skriveni u nekoj od of-šor zona s crne liste EU, navodi autor teksta, najstarije je srpsko preduzeće za proizvodnju, distribuciju i prikazivanje filmova „Beograd film”, koje je tokom 2007. godine kupio Nikola Đivanović za nešto više od tadašnjih devet miliona evra.

Kako dodaje, kasnije se ispostavilo da je iza kupca bioskopa zapravo bila mreža ofšor preduzeća – a iza njih Đivanovićeva firma s Bahama i grupa bivših rukovodilaca „Beograd filma”.

Đivanović, koji je potom optužen za pranje novca, utaju poreza i zloupotrebu službenog položaja, s Tužilaštvom je 2012. godine sklopio sporazum, posle kojeg je osuđen na tri godine zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja, dok je optužba za pranje novca odbijena.

„Kikindski biznismen Dejan Babić, koji je hapšen prošle godine zbog navodnih malverzacija u svoja dva preduzeća, suvlasnik je firme ’Agragold’ d. o. o., zajedno s još jednom firmom iz Paname”, piše CINS.

U tekstu se takođe navodi i tajno vlasništvo Miroslava Miškovića u Univerzal banci, preko koje su of-šor firme s Kipra, Britanskih Devičanskih ostrva i Belizea bile međusobno povezane i poslovale s Miškovićevim kiparskim holdingom „Hemslejd trejd limitid”, uz podsećanje na to da je NBS toj banci 2014. oduzela dozvolu za rad.

Of-šor kompanije su korišćene i prilikom privatizacije nekoliko firmi iz poznata 24 slučaja spornih privatizacija i poslovanja preduzeća, piše CINS, i precizira da je reč o preuzimanju akcija u „Luci Beograd” i trgovinskom lancu „Ce-market”, i prodaji udela u firmi „Večernje novosti”.

E. Dn.

Kipar nije na crnoj listi EU

Navodeći da je EU donela direktivu po kojoj će do juna 2017. sve njene članice morati da uspostave registar krajnjih, pravih vlasnika preduzeća, CINS zaključuje da će to u budućnosti imati uticaja i na Srbiju, ukoliko uspešno prođe proces pridruživanja Uniji.

U tekstu se, međutim, konstatuje da Kipar, gde je trenutno registrovano 795 vlasnika firmi iz Srbije, kao i američka država Delaver, nisu na crnoj listi ofšor zona.