Stočarima treba pomoć za „Mitros”

austrijski „Gerlinger holding” za 800.000 evra. Država je „Gerlingeru” pomogla s 5,8 miliona evra da vrati stari sjaj nekadašnjoj čuvenoj sremskomitrovačkoj mesnoj industriji, i to ne samo za zapošljavanje 300 radnika u prvoj fazi rada nego i za veliki broj poljoprivrednika s kojima će ta fabrika potpisati ugovore o otkupu mesa.

Predstavnici „Gerlingera” u protekle dve godine obavili su razgovore s oko 1.200 stočara iz Srema i Mačve kojima je ponuđena saradnja, sigurno tržište i stabilna cena.

Jedan od najuspešnijih odgajivača svinja u Sremu Slobodan Milojević iz Kuzmina ističe za „Dnevnik” da tolike količine tovljenika koje će biti potrebne „Mitrosu” Srem i Mačva nemaju, dodajući da stočari očekuju pomoć države ili „Mitrosa” u obnovi i proširenju proizvodnje i izgradnji centara za odgoj prasadi i krmača, da bi se napunili sada već prazni sremski obori.

– Bio sam dva puta na razgovoru u „Mitrosu”: prvi put dok se fabrika još gradila i drugi put po završetku sklapanja mašina, ali ništa konkretno nismo dogovorili – objašnjava Milojević. – Sve to meni kao proizvođaču izgleda lepo, odgovaraju mi njihovi uslovi jer traže klasnu svinju, ali količinu koju oni traže mi jednostavno nemamo. Jer, ne sme se zaboraviti da su podsticaji koje dobijaju u Srbiji stočari za proizvodnju svinja toliko mali da su već mnogi odustali od gajenja pa svinja neće biti.

Naš sagovornik ističe da je od 1. decembra prošle godine do maja ove predao 200 „meteri” žive vage svinja, ali da je, i pored činjenice da su njegovi prasići i hrana, od prodaje nema zarade i stalno je na gubitku, što ga sprečava da proširuje kapacitete iako bi to realno mogao učiniti.

– Prodao sam prvu kategoriju svinja po 140 dinara kilogram. Imam zaokružen tov: svoje krmače, prasice, svoju hranu i mene u toj priči nema zašto što cena uopšte ne može da pokrije troškove proizvodnje, od prasadi do završnog tova. Iz razgovora u „Mitrosu” shvatio sam da oni rade na drugačiji način, odnosno neće otkupljivati po kilaži već po mesnatoj jedinici, što meni odgovara. Hladna ili topla polutka, trebalo bi da bude od 54 do 56 procenata mesnatosti i onda bi za nju cena bila 160 dinara kilogram. To je dobro i tu nema problema, ako bude usklađena cena kukuruza i prasadi da bismo imali makar pozitivnu nulu. Nećemo mi tu imati zaradu jer se od živog svinjčeta odbija nešto oko 20-25 kilograma žive mere da bi se dobila tražena polutka kako hoće „Mitros” da otkupljuje – kaže Milojević.

LJ. Malešević

Obori prazni

Iako se Milojević jedan od najboljih proizvođača svinja u Sremu, on u svojim oborima trenutno u tovu ima tek nešto više od 200 grla.

– Uvoz svinjskog mesa uništio je naše svinjarstvo pa ako hoćemo da se ponovo proizvode veće količine, kao i da u tov uključimo i mlade ljude, treba novo finansiranje u tovilište, prasilište, repromaterijal... Radim 35 godina u svinjarstvu, znam šta treba „Mitrosu”, ali dok je naš rad u minusu ili na nuli, mi para za novo ulaganje nemamo. Takva je situacija ne samo u Sremu već u celoj državi. Veliki je uvoz iz inostranstva, ali niko neće da kaže da ti ljudi u drugim državama imaju podsticaje da se bave svinjarstvom, a mi ih nemamo – kaže Milojević.