Vertikala vlasti za veću efikasnost i odgovornost

pokrajinske vlasti ima priliku da spoji sva tri nivoa vlasti i njihovo funkcionisanje učini efikansnijim, saglasni su sagovornici „Dnevnika“ politički analitičar Branko Radun i politikolog prof. dr Duško Radosavljević, ali se njihovi stavovi po pitanju rezultata funkcionisanja tako uspostavljene političke vertikale razlikuju.



Srpska napredna stranka ostvarila je ubedljive pobede i na republičkom i na pokrajinskom nivou i u većini lokalnih samouprava, tako da joj, praktično, nisu ni potrebni koalicioni partneri, navodi Radun. On dodaje, u razgovoru za naš list, da se do sada pokazalo da više mana ima sistem gde su različite koalicije na različitim nivoima, jer je postojala loša komunikacija između lokalne, pokrajinske i republičke vlasti, pošto su određeni nivoi vlasti bili diskriminisani ako se ne uklapaju u političku priču.



– To kod nas, zbog stranačkih strasti, ode suviše daleko. Mnogi projekti su kasnili zato što nekome nije odgovaralo da neko drugi poentira na tome i slično. Mnogo je bilo realnih pritužbi da, zbog gubitka legitimiteta koji je tada imala pokrajinska vlast, organi APV nisu funkcionisali u punoj meri, već su se bavili strankama, politikom i iščekivanjem izbora. Mnogo mana je pokazao sistem u kome imamo različito politički koncipirane vlasti na lokalu, pokrajini i republici. Verujem da će nakon formiranja sva tri nivoa vlasti postojati normalna komunikacija i to je logično očekivati - naglašava Radun.



On ističe da bi jedna od mana takve hijerarhijske ustrojenosti mogla da bude „opuštenost“ nekog nivoa vlasti usled odusustva dovoljno jake opozicije, ali da je istovremeno dobro što će vlast jedne stranke na svim nivoima doneti i veću odgovornost.

- Imamo konačno vlast jedne stranke, odnosno dominaciju jedne stranke na sva tri nivoa, jer onda ta stranka ima i odgovornost. Jer kada imate vrlo raznorodnu koaliciju, onda ne znate ni koga da krivite ili koga da pohvalite za nešto što je urađeno, a različiti nivoi vlasti međusobno prebacuju odgovornost sa jedne na drugu. Ovako, kada je jedna stranka dobila toliku podršku, ona je odgovorna i ne može da se krije iza drugih stranaka, bez obzira i ako uđe u koaliciju sa drugim strankama, jer SNS ima dominantan položaj i dominantnu odgovornost – ističe Branko Radun.



Duško Radosavljević smatra da stranke govore da su jedino onda sigurne u sprovođenje svoga programa, ako imaju vlast na svim nivoima i to je pošlo za rukom SNS-u, kao što je to bio slučaj sa Demokratskom strankom od 2008. do 2012. godine.

- Očigledno da smatraju, ako nisu na jednom nivou vlasti dominantne, da je to kamen u cipeli i znatni poremećaj u njihovom programu. Ovo je samo ustvari ostvarena želja vladajuće partije da kontroliše situaciju od mesne zajednice završno sa nivoom predsednika republike. Ali mislim da će situacija biti još gora nego u vreme kada je DS imala vlast po vertikali. Kao što ni u Demokratskoj stranci na nižim nivoima vlasti nisu bili jako samostalni, za sada nije prepoznato u SNS da niži nivoi mogu da postanu partneri ili da budu ravnopravni u razgovoru sa predsednikom stranke. Ponoviće se, u najmanju ruku, ista situacija kao što je bilo od 2008. do 2012. godine – kaže Radosavljević.



Branko Radun naglašava da ta vertikala nije funkcionisala u vreme apsolutne vlasti DS-a od 2008. do 2012. godine, jer je izostalo donošenje akata koji bi definisali pitanje funkcionisanja autonomije Vojvodine, zbog unutarstranačkog sukoba između vojvođanskog dela stranke i centrale u Beogradu.



–  Pokrajinska administracija je bila u nekom gardu prema Beogradu i tu je poslednje četiri godine slabo šta funkcionisalo, što su najviše osećali građani Vojvodine. Napravljena je nemerljiva šteta politikom inata i „da komšiji crkne krava“. Što se buduće pokrajinske vlasti tiče ne očekujem takav scenario, jer u SNS nema takve polarizacije i podele, i biće mnogo bolji odnosi pokrajinske i republičke vlasti, nego za vreme DS-a. Ta vertikala će konačno profunkcionisati i najvažnije za građane je da ta tri nivoa vlasti rade zajedno, a šta urade i koliko urade, tako će proći na narednim izborima – zaključio je Radun.



Što se tiče poslova na definisanju autonomije Vojvodine i donošenju zakonskih rešenja, o čemu je bilo govora i pre predizborne kampanje, po Radosavljeviću građani pokrajine neće imati nikakvu korist od funkcionisanja vlasti SNS po vertikali.

– Za Vojvodinu to neće značiti ništa. Zakoni o nadležnostima Vojvodine i o finansiranju pokrajine znače samo da će se olakšati rad pokrajinske administracije i da će pokrajinska administracija znati koliko je njeno i da će biti svedena na razumnu meru nesmetanja centralnoj državnoj vlasti. Biće zabavljeni krčkanjem, odnosno administriranjem, jer Skupština i Vlada Vojvodine jesu u stvari „upravni odbor deoničkog društva za upravljanjem sedam odsto republičkog budžeta“. Tu autonomije Vojvodine uopšte nema.



Kroz četiri godine će se ponoviti istovetna kampanja kao i ove godine. Neka ključna opoziciona sila će pričati u pokrajini kako je Vojvodina upropašćena, jer pokrajinske snage na nivou Vojvodine ne mogu da vode računa o interesima pokrajine, ako nemate određene nadležnosti. A po Ustavu Srbije pokrajina nema nikakve nadležnosti u mnogo oblasti, a posebno nema u privredi. Tako da će za četiri godine neko drugi ovoj vlasti, koja se sada formira, vikati kako su oni upropastili Vojvodinu, a isto tako će biti daleko od istine kao što su bili naprednjaci ove godine – ocenio je Radosavljević.



Govoreći o mogućim koalicijama, Radun ističe da se u skladu sa najavama funkcionera SNS o formiranju manje koalicije na republičkom i šire koalicije na pokrajinskom nivou, verovatno odnosi na mogući nastavak saradnje u republičkoj vladi sa koalicijom SPS-JS, dok na pokrajinskom nivou je Savez vojvođanskih Mađara siguran manjinski partner i može biti da će i Liga socijaldemokrata Vojvodine biti deo nove pokrajinske vlasti.



- SVM će izvesno biti manjinski partner u Vojvodini i pored toga što je loše prošao na izborima, jer nema više tu plebiscitarnu podršku Mađara u Vojvodini, ali ta stranka i dalje figurira kao partner iz redova mađarske nacionalne manjine. Oni su tu viđeni i zbog budućih odnosa između Srbije i Mađarske i Evropske unije i podrške Mađarske našem evropskom putu, i ko zna šta još o čemu mi ni ne znamo, jer da nema te računice, verovatno ne bi ni bili u novoj Pokrajinskoj vladi, jer u Skupštini Vojvodine postoji većina za odlučivanje. Što se LSV-a tiče, ova stranka je dobila manje glasova nego što se očekivalo, tako da ni Liga nema težinu u tim pregovorima. Ako budu mnogo tražili, neće biti deo pokrajinske vlasti – ocena je Branka Raduna.



On pak smatra da ubedljiv rezultat SNS-u omogućava da nezavisno od nivoa vlasti bira koalicione partnere i da se ne očekuje da bi gradska vlast mogla da bude formirana sa uticajem na pokrajinsku vlast, odnosno da se zbog jednog nivoa vlasti uzimaju koalicioni partneri i na drugom nivou, te da ne veruje da će formiranje lokalne vlasti u Novom Sadu imati uticaj na formiranje Pokrajinske vlasti.

Radosavljević ipak misli da će se formiranje vlasti u Novom Sadu reflektovati na formiranje pokrajinske vlasti.



- Imamo situaciju da gradska vlast u Novom Sadu teško može da se formira bez Lige socijaldemokrata Vojvodine. A LSV ako uđe u takozvanu „komunalnu koaliciju“ u Novom Sadu, zašto onda ne bi to uslovila i svojim ulaskom u koaliciju na pokrajinskom nivou? To je ona stara izreka: “Tante za kukuriku“, što se tiče šire koalicije. Međutim, tom koalicijom na pokrajinskom nivou svi bi ućarili neku svoju malu ćar, političku ili neku drugu. Jer, ako uzmemo priču kako je SNS antivojvođanska stranka, SVM bi se sa ulaskom Lige u pokrajinsku vlast oprao pred svojim biračima za odustajanje od nekih svojih autonomaških zahteva, a zajedno sa SVM i LSV bi mogla da objasni svojim biračima da je ušla u vlast da bi zaštitili interese Vojvodine kako bi se doneli zakoni o finansiranju i o nadležnosti pokrajine – zaključio je Duško Radosavljević.



Aleksandar Savanović 

Koalicioni partneri koji to nisu



Komentarišući našu konstataciju da se na listi SNS nalazi i dosta predstavnika drugih stranaka, Branko Radun kaže da s obzirom na njihovu političku snagu, njih ne bi trebalo zvati „koalicionim partnerima“: „Ogromna je razlika između SNS-a i tih malih stranaka. To nisu koalicioni partneri u klasičnom smislu. Koalicija se može nazivati kada imate istu ligu stranaka, a u ovom slučaju kada jedna stranka ima procenat podrške, a druga gotovo 50 odsto, to više možemo da okarakterišemo kao grupu za podršku, a ne koalicionu listu, jer na toj listi i nestranački pojedinci imaju isti ili veći rejting od pojedinih stranaka koje su učestvovale na izbornoj listi SNS. Spram toga, te stranke ne mogu da očekuju da će imati neki uticaj na vođenje politike nove vlade”.