Završne reči 21. juna

u februaru 2002. godine, preminule, kako se tvrdi optužnicom, od posledica upale slepog creva.

Glavni sudija Goran Ramić je na kraju jučerašnjeg ročišta najavio za  pretres zakazan za 21. jun, završetak dokaznog postupka i izlaganje završnih reči.  Do sada predviđeni dokazi iscrpljeni su jučerašnjim svedočenjem Vesne Stevanović i Vesne Mandić, medicinskih sestara na Ginekološko akušerskoj klinici gde je prvo hospitalizovana Ljiljana Arambašić nakon što se 15. februara 2002.godine, zbog jakih bolova u stomaku javila u beogradski Urgentni centar.

Mandićeva i Stevanovićeva su pozvane na predlog odbrane doktora Aleksandra Jovanovića, jednog od petoro optuženih lekara, na okolnost njegovog profesionalnog i savesnog postupanja prema pacijentu, što su i potvrdile obe medicinske sestre.

Prisećajući se dana od pre više od četrnaest godina, svedokinje su navele  da je tada novoprimljenu pacijentkinju Arambašić, odmah nakon što je ujutro preuzeo smenu, doktor Jovanović obišao samoinicijativno, bez ičijeg poziva.

- Sećam se da sam videla doktora Jovanovića da je ušao u sobu  u kojoj  je ležala Ljiljana Arambašić - kazala je Vesna Mandić uz napomenu da ona lično nije bila prisutna prilikom tog obilaska.

Gotovo istovetno je svedočila i Vesna Stevanović, koja je navela da je tada „stanje pacijentkinje bilo stabilno“.

Vesna Mandić je posebno istakla  posvećenost lekara brizi o pacijentima. 

- Kad pozovete doktora zbog pacijenta, dolazi odmah, praktičo istog trenutka i ne postoji situacija da se tako nije dogodilo - rekla je Mandić.

Punomoćnik oštećene porodice Arambašić predložio je da svedoče majka i sestra preminule devojke, o čemu će sud odlučiti naknadno, do sledećeg ročišta. 

Po činjenicama iz sudskog postupka, Ljiljana Arambašić se 15. februara 2002.godine zbog jakih bolova u stomaku javila u beogradski Urgentni centar, a dežurni hirurg je procenio da su njene zdravstvene tegobe ginekološke prirode pa je primljena na Ginekološko akušersku kliniku (GAK). Iz GAK-a su Ljiljanu, pošto je gotovo neprestano vrištala, uputili u Institut za psihijatrijske bolesti „Laza Lazarević“, gde su lekari odmah zaključili da nije pacijent za njih i uputili je ponovo u Urgentni centar. Zbog visoke temperature, devojka, međutim, nije hospitalizovana u Urgentnom centru, već je upućena u Institut za infektivne i tropske bolesti gde je 21. februara 2002.primljena u komi i iste noći je preminula.

Krivičnim postupkom su obuhvaćeni  specijalisti ginekologije i lekari Kliničkog centra u Beogradu: Vera Milenković, Miloš Radović, Gordana Miletić, Srboljub Milićević i Aleksandar Jovanović. Svi lekari su odbacili optužbe i izrazili žaljenje zbog tragedije,tvrdeći da u tome nema njihove odgovornosti i da su postupali profesionalno, savesno, poštujući stručne procedure.

U optužnici je izneta sumnja da pacijentkinji „nije pružen odgovarajući medicinski tretman“. Okrivljene lekare optužba sumnjiči za „nesavesno lečenje“, a pojedine da „nisu uspeli da postave dijagnozu zapaljenja slepog creva“.  

J. Jakovljević