Nasilnicima se hitno izriču mere i udaljavaju se iz stana

i hitne mere za sprečavanje nasilja u porodici, suzbijanje krivičnih dela nasilja i pružanje zaštite i pomoći žrtvama nasilja u porodici, ali i krivična dela koja iz takvog čina proizlaze.

Zakon bi, zapravo, trebalo da na jedinstven način uredi organizaciju i postupanje državnih organa radi delotvornog sprečavanja nasilja u porodici, suzbijanja krivičnih dela, kao i da obezbedi pružanje brze, blagovremene i delotvorne zaštite žrtvama nasilja u porodici. Taj zakonski akt primenjivao bi se u slučajevima nasilja u porodici kao što su silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba nad detetom, nedozvoljene polne radnje, posredovanje u prostituciji, prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala nastalog iskorišćavanjem maloletnih lica za pornografiju. Takođe se odnosi i na navođenje maloletnika na prisustvovanje polnim radnjama, nasilje u porodici, zlostavljanje maloletnog lica, nedavanja izdržavanja, odnosno alimentacije, kršenje porodičnih obaveza, rodoskrnavljenje.

Zarad sprečavanja nasilja u porodici, područne policijske uprave imale bi obavezu da imenuju policijske službenike koji su završili specijalizovanu obuku za to. Oni bi se bavili sprečavanjem nasilja u porodici i otkrivanjem krivičnih dela, ali i sprovođenjem mera zaštite žrtava nasilja u porodici. U svakom osnovnom i višem javnom tužilaštvu morao bi da postoji zamenik javnog tužioca koji je završio specijalizovanu obuku, radi obavljanja poslova u vezi sa sprečavanjem nasilja u porodici i krivičnim gonjenjem za ta krivična dela. Takođe, u svakom osnovnom i višem sudu, predsednik suda ima obavezu da odredi obučene sudije, radi suđenja u predmetima sprečavanja nasilja u porodici i krivičnih dela.

Zakon predviđa da svako može prijaviti nasilje u porodici. Državni i drugi organi dužni su da bez odlaganja prijave policiji ili javnom tužiocu svako saznanje o izvršenom nasilju u porodici. Prepoznavanje nasilja u porodici je obaveza svih nadležnih organa, što znači da ga može prijaviti i zdravstveni radnik koji ga uoči i bez dozvole žrtve da to učini. Svi policijski službenici imaju obavezu da odmah obaveste specijalizovanog policijskog službenika o svakom prijavljenom slučaju nasilja u porodici.

Policijski službenik može mogućeg učinioca nasilja u porodici sprovesti u policijsku stanicu radi daljeg postupka. On odmah po prijemu obaveštenja o nasilju u porodici ima obavezu da proceni rizik od daljeg nasilja i u skladu s tim sprovede hitne mere. Procenu rizika donosi na osnovu postojanja činjenica koje ukazuju na moguću opasnost od vršenja nasilja u porodici, a naročito u slučaju pretnje nasilnika ubistvom ili samoubistvom, posedovanja oružja, prethodnih slučajeva nasilja. Takođe se odnosi i na prisustvo mentalnih bolesti, zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, sukoba oko starateljstva nad detetom ili načinom održavanja ličnih odnosa deteta i roditelja koji čini nasilje u porodici, postojanja sudskih mera zaštite od nasilja u porodici.

Po tom aktu, hitne mere koje se sprovode u slučaju nasilja u porodici su privremeno udaljenja učinioca iz stana i privremena zabrana kontaktiranja i prilaska. Javni tužilac ima obavezu da, odmah posle prijema obaveštenja i procene o riziku, kao i odluke o izrečenim hitnim merama od specijalizovanog policijskog služenika, u roku od 24 časa  predloži nadležnom sudu produženje hitnih mera ako proceni da je to potrebno.

Za odlučivanje o predlogu javnog tužioca o produženju hitnih mera nadležan je sud, i to sudija-pojedinac. Sud može prihvatiti predlog i produžiti hitnu meru, ali ga i odbiti ukoliko proceni da je neosnovan. Odluka o predlogu javnog tužioca donosi se u obliku rešenja, bez održavanja ročišta, u roku od 24 časa. Žalba je dozvoljena u roku od tri dana, ali ona ne odlaže izvršenje. Hitne mere za sprečavanje nasilja u porodici koje izriče policijski službenik mogu trajati najduže 48 časova. Međutim, sud ih može produžiti ako proceni da je to potrebno.

Zakon predviđa i da žrtve nasilja u porodici imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć. Takođe, izrađuje se i individualni plan zaštite žrtve. Po prijemu procene rizika od nasilja u porodici, grupa za koordinaciju i saradnju treba da izradi individualni plan zaštite žrtve koji obezbeđuje celovitu, delotvornu i efikasnu zaštitu. Planirane mere moraju osigurati bezbednost žrtve, zaustaviti nasilje i sprečiti da se delo ponovi, zaštititi prava žrtve i omogućiti da ona dobije usluge koje služe njenom oporavku, osnaživanju i osamostaljivanju.

LJ. Malešević

Centralna evidencija u Republičkom javnom tužilaštvu

Nadležna policijska uprava dobija obavezu da vodi evidenciju o prijavljenim slučajevima nasilja u porodici, određivanju i sprovođenju hitnih mera i mera zaštite žrtava. U isto vreme, nadležni sud ima obavezu da vodi evidenciju o produženim hitnim merama i merama zaštite od nasilja u porodici. U toj evidenciji mora biti ime i prezime lica kom je izrečena mera zaštite, adresa, ime i prezime onoga kome je izrečena mera bilo koje i bilo kakve zabrane.

Centri za socijalni rad vode evidencije o sprovođenju individualnih programa zaštite žrtava. Podaci iz svih tih državnih organa u elektronskom obliku nalaziće se u Centralnoj evidenciji o slučajevima nasilja u porodici. Centralnu evidenciju vodiće Republičko javno tužilaštvo.