Političke stranke o Vojvodini i njenom ustavnopravnom položaju

Naša pitanja su bila:

1. Da li je položaj Vojvodine zadovoljavajući?

2. Koje su nadležnosti koje ona mora da ima, a koje nisu potrebne?

3. Da li treba menjati ustavnopravni položaj Vojvodine?

4. Treba li reformisati Pokrajinsku vladu kakva je bila uspostavljena u vreme mandata Bojana Pajtića?

5. Da li treba menjati Statut Vojvodine, koji je već dosta izmenjen odlukama Ustavnog suda Srbije?

6. Koji je najbrži put privrednog i ekonomskog oporavka Vojvodine? 

Na pitanja su do utorka stigli odgovori od Saveza vojvođanskih Mađara (Ištvan Pastor), Lige socijaldemokrata Vojvodine (Branislav Bogaroški) i Koalicije Demokratska stranka Srbije – Dveri (Boško Obradović i Branislav Ristivojević), koje objavljujemo.

Pastor: Pokrajini vratiti zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast

1.Nepoštovanjem člana 15 Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije propušteni su rokovi koji su dati do 31. decembra 2008. za usklađivanje svih pravnih akata s Ustavom. Smatramo da je neophodno neodložno pristupiti izradi zakona o finansiranju i donošenju izmena Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine. SVM je jedina politička stranka koja je od 2008. dosledno ukazivala na to i snosila političke posledice zbog zalaganja za poštovanje ustavne garancije iz člana 184, stav 4, da buyet AP Vojvodine iznosi najmanje sedam odsto u odnosu na buyet Republike Srbije. Podsećamo i na to da je krajem aprila 2012, pre pune četiri godine, istekao rok od pet meseci po kojem je, u skladu sa članom 73, stav 2 Zakona o javnoj svojini, Vlada Republike Srbije bila u zakonskoj obavezi da donese akt kojim će se utvrditi da AP Vojvodini pripada novac stvoren ulaganjima APV, potreban za ostvarivanje određenih nadležnosti. SVM se zalaže za to da se u procesu reforme političkog sistema mora propisati da se posebnim zakonima, koji se donose prostom većinom u Narodnoj skupštini, ne smeju ukidati nadležnosti APV.   

2. Stav SVM-a da u procesu reforme političkog sistema treba izmeniti član 183 Ustava koji reguliše nadležnost autonomnih pokrajina, na način da AP Vojvodina ima više Ustavom zagarantovanih izvornih nadležnosti kao i da se precizno utvrde izvori finansiranja AP Vojvodine da obim nadležnosti ne bi zavisio od, u određenom trenutku postojeće većine u Narodnoj skupštini. U procesu ustavne revizije SVM će se zalagati za to da se u pravni sistem Republike Srbije uvede kategorija ustavnog zakona, koji se donosi kvalifikovanom većinom i da zakoni koji regulišu pitanje nadležnosti i finansiranja AP Vojvodine imaju status ustavnog zakona. 

3. SVM je dosledan u svom dvodecenijskom zalaganju da se u skladu sa značenjem pojma „autonomija”, Vojvodini vrati zakonodavna, izvršna i sudska vlast.

4. Položaj, odgovornost, nadležnost, izbor i prestanak mandata Pokrajinske vlade su regulisani članovima 44–54 Statuta AP Vojvodine, kojima je utvrđeno da je Pokrajinska vlada izvršni organ APV i da za svoj rad odgovara Skupštini APV. To samo po sebi znači da će sigurno uslediti promena u strukturi Pokrajinske vlade i u nadležnostima pojedinih sekretarijata.

5. Akcioni plan za pregovaranje o poglavlju 23 – „Pravosuđe i osnovna prava” predviđa promenu Ustava Srbije do kraja 2017. godine. Svi akti niže pravne snage moraju da se usklade s Ustavom kao najvišim pravnim aktom države. Pravna i politička logika nalažu da Statut APV, kao akt niže pravne snage, mora biti usklađen s Ustavom Republike Srbije.

6. Treba ispuniti sledeće preduslove: donošenje zakona o finansiranju i izmene zakona o nadležnostima APV; uređeno pravno i poslovno okruženje; nizak nivo korupcije; efikasna administracija i sudstvo; donošenje zakona o poreklu imovine; zaštita interesa i davanje prvenstva našim poljoprivrednim proizvođačima u postupku zakupa i kupovine poljoprivrednog zemljišta; povećanje subvencije poljoprivrednicima; korišćenje EU fondova kao i novca iz programa ekonomske pomoći Vlade Mađarske kroz ostvarivanje Strategije teritorijalnog i ekonomskog razvoja vojvođanskih mađarskih zajednica; razvijanje saobraćajne infrastrukture, posebno železničkog saobraćaja na regionalnim i lokalnim putevima...

Eržebet Marjanov

Bogaroški: Ustavom regulisati nadležnosti

1.   Nije.

2. Između ostalog, recimo, nezamislivo je da Vojvodina nema mnogo veće nadležnosti u oblasti poljoprivrede i da naši paori trpe to što trpe od ministarke poljoprivrede. Vojvodina ima samo dve izvorne nadležnosti – da utvrđuje svoj grb i zastavu i uređuje pokrajinsku upravu. Ta druga nadležnost je, čak, dovedena u pitanje odlukom Ustavnog suda. Sve ostale nadležnosti se određuju zakonima Republike Srbije, što znači da su promenljive od zasedanja do zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije. Vojvodini je potrebno da nadležnosti o kojima se postigne konsenzus budu Ustavom definisane i garantovane, i samim tim nepromenljive. Jer je pravna sigurnost osnov i drušvenog i privrednog razvoja.

3. Sigurno. Deset godina primene Ustava iz 2006. godine je pokazalo da Vojvodina definitivno nezaustavljivo klizi nadole i da okvir koji je postavljen za Vojvodinu nije dovoljan. Ni postavljene nadležnosti ni način njihovog finansiranja.

4. Sigurno je da ima prostora za poboljšanje. S druge strane, nije održiv ni položaj Pokrajinske vlade nametnut odlukom Ustavnog suda, koji je, podsetiću, iskasapio njene nadležnosti. Sastav Pokrajinske vlade pre svega zavisi od toga da li će stvarne nadležnosti AP Vojvodine biti na nivou na kojem su danas ili će biti i dalje ukidane izmenama svakog novog zakona koji se pojavi pred Narodnom skupštinom Republike Srbije. Jer onda se postavlja pitanje funkcionalnosti bilo kakve vlade.

5. Statut Vojvodine je apsolutno nezadovoljavajući. Iz lošeg Ustava ne može izaći ni dobar Statut i sigurno da ni prethodna varijanta, pre intervencije Ustavnog suda, nije bila sjajna. Ali, posle odluke Ustavnog suda, potpuno je obesmišljen.

6. Sami smo najbolje gazde svog novca i imovine. Za to nam je potrebna decentralizacija Republike Srbije, formiranje poreske uprave APV, vraćanje izvršne, zakonodavne i sudske vlasti, imovine i izvornih prihoda Vojvodini i sve to garantovano ustavom. Tada bismo imali buyet AP Vojvodine koji je primeren potrebama Pokrajine, a ne buyet koji služi samo da se zove da se ima buyet.

A. Savanović

Obradović: Izričito protiv beogradizacije i novosadizacije

1. Položaj AP Vojvodine je utvrđen ustavnopravnim, zakonskim i podzakonskim normama. Nakon skandaloznih dešavanja s donošenjem Statuta APV u vreme Tadićevog režima, kada se statutarnim i zakonskim normama provocirao ustavnopravni položaj APV, i to neodgovornim i neustavnim širenjem njenih nadležnosti, nužna je reforma u pravcu umanjenja postojećih nadležnosti APV radi očuvanja celovitosti Srbije i njene unutrašnje stabilnosti.

2. Sve zakonske odredbe za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da su neustavne, za nas nisu prihvatljive i te nadležnosti AP Vojvodine ne mogu biti vraćene. Ništa dodatno mimo ustavnog standarda za teritorijalnu autonomiju Vojvodini nije potrebno, jedino možemo umanjiti one elemente koji mogu voditi državnosti. 

3. Ustavnopravni poredak Republike Srbije je jedinstven. Bilo kakve tektonske promene, koje zagovaraju marginalne političke grupe, u pravcu uvođenja zakonodavne, izvršne i sudske vlasti na nivou jedne od pokrajina, predstavljale bi čin federalizacije Srbije i njenu dezintegraciju. „Dveri” se apsolutno protive takvim namerama. Mi se zalažemo za jaku državu, kao i jaku lokalnu samoupravu, bez posrednika. „Dveri” su i protiv birokratizacije i nepotrebnih troškova. Izričito se protivimo beogradizaciji i novosadizaciji.

4. Apsolutno ne. Nema mesta zameni beogradizacije novosadizacijom. I sam naziv izvršnog organa je za nas sporan, i u tom pravcu treba delati. Nepotrebnu skupu pokrajinsku birokratiju moramo smanjiti u korist jedinica lokalne samouprave. Jaka država – jaka lokalna samouprava, bez posrednika! To je naše političko opredeljenje.

5. Odluke Ustavnog suda treba poštovati i sprovoditi u delo. Mi smatramo da smanjenje zakonskih nadležnosti vodi umanjenju statutarnih nadležnosti. Borićemo se za jake jedinice lokalne samouprave, a ne za suvišne i nepotrebne organe, koji su u službi novosadskih interesnih grupa.

6. Oporavak i razvoj Vojvodine, kao i svih drugih regiona u Srbiji, prvenstveno zavisi od suštinskog zaokreta u ekonomskoj politici. Vojvodina će se razvijati kroz našu preorijentaciju na subvencije i podsticaje domaćim privrednicima i poljoprivrednim proizvođačima. Isto tako, pokrenućemo i dugoročni projekat izgradnje sistema  za navodnjavanje, koji će biti finansiran od Razvojne banke i NBS-a. Vojvodinu ne treba posmatrati isključivo kroz razvoj poljoprivrede i prehrambene industrije, nego treba razvijati i druge privredne grane. Tu mislimo na reindustralizaciju u raznim oblastima.      

E. Marjanov

Ristivojević: Ustavni položaj ne treba menjati, treba ga sprovoditi

Kandidat Koalicije „DSS–Dveri” za predsednika Pokrajinske vlade Branislav Ristivojević kaže da je sa sadašnjim ustavnim položajem Vojvodine sve uredu. Jer, kako smatra, ona nije ni njen maksimum, niti minimum, nego je optimum.

– Ono što treba raditi – treba ga sprovoditi – navodi Ristivojević. – U Ustavu je, na primer, predviđeno sedam odsto republičkog buyeta za pokrajinski buyet. Kada je Koštunica bio premijer, da li je neko tražio promenu ustavnog položaja Vojvodine i zakon o finansiranju? Nije niko, pošto je Koštunica, kao legalista, sprovodio ono što piše u Ustavu i sedam odsto iz republičkog buyeta poslao u Novi Sad. Da se toliko davalo, niko ne bi ni pominjao zakon o finansiranju. Moje pitanje je šta vredi novi zakon o finansiranju Vojvodine, ako se ni on neće sprovoditi?

On smatra i da ne treba menjati ni Statut, umesto toga treba dati šansu, kako Ustavu, tako i Statutu jer, ako ih menjamo, to će izazvati probleme u ovim turbulentnim vremenima.