Krf i Vido obeležavaju 100-godišnjicu dolaska srpske vojske

predsednik Srbije Tomislav Nikolić, gradonačelnik Krfa Kostas Nikolozas, ambasadori Francuske, Rusije, Italije, Velike Britanije u Srbiji, ministri u vladi Srbije odaju poštu palim srpskim junacima.

Verski vojnički pomen služio je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i predstavnik grčke pravoslavne crkve, a u Mauzoleju - spomen kosturnici na ostrvu Vidu, kao i kod Mornaričkog krsta, uz vojne počasti, predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić, predsednik opštine Krf Kostas Nikolozas, predstavnici zemalja učesnica rata, predstavnici grčkih i srpskih udruženja za negovanje tradicije, srpski padobranci veterani, uz vojne počasti položili su vence.

Predsednik Nikolić istakao je na Vidu da su Srbi verovali u sebe i da su naterali saveznike da im dozvole da probiju Solunski front 1918. godine, čime je slomljena kičma silama Osovine i okončan do tad najveći rat u istoriji ljudske civilizacije.

"Verujemo da Solunski front 1915. godine nije mogao da spase srpsku vojsku, iako su u Nišu Saveznike čekali slavoluci okićeni cvećem i nada naroda da će evropske vojske stići. Verujemo da bi nam pomogli da su mogli i da bi sprečili da Austrijanci, Mađari, Nemci, Bugari pregaze Srbiju", rekao je Nikolić.

Predsednik je istakao da srpski narod nikada neće zaboraviti da su, zajedno sa Srbima, na tom frontu ginuli vojnici iz Francuske, Rusije, Engleske, Irske, Škotske, Grčke, vojske Esad Paše, Kanade, Italije... i napomenuo da je ljudski vek kratak da se iznova ponavlja reč "hvala", ali i da dok postoji njegov narod i Srbija, trajaće zahvalnost narodu Krfa i savezničkim medicinskim misijama.

"Na Solunskom frontu poginulo je oko 21.000 srpskih vojnika, oko 23.000 francuskih, 3.000 britanskih, 1.500 grčkih, 3.500 italijanskih vojnika. Po ličnoj naredbi cara Nikolaja, u Solun je stiglo 10.000 ruskih vojnika, najboljih pripadnika moskovskog vojnog okruga. Mada su se svi otimali za njih, oni su se, po svojoj volji, borili u sastavu srpske vojske i poginulo je oko 4.300 ruskih vojnika" rekao je predsednik.

Naglasio je da sve njih Srbija nikada neće zaboraviti, jer, "kao što su nama pričali,  mi pričamo našoj deci, oni svojoj, a oni njihovoj, o stradanju, patnji, žrtvi srpske mladosti, o plavoj grobnici, o tome kako je skupa reč sloboda", rekao je Nikolić.

Dodao je da je ljudski vek kratak da se iznova ponavlja reč "hvala", ali i da dok postoji njegov narod i Srbija, trajaće zahvalnost savezničkim medicinskim misijama koje su vidale rane Srbima i njihovu nesreću učinile manjom, ne žaleći se i ne žaleći sebe.

"Zanavek hvala i narodu Krfa, potomcima nesebičnih domaćina naših predaka. Bratstvo grčkog i srpskog naroda, skovano tada za večnost, zauvek je utkano u naše biće, kao deo stradalne i junačke istorije Srbije zauvek. Neka im je slava i hvala i neka su im laki prijateljska grčka zemlja i grčko more", rekao je Nikolić.

Predsednik je dodao da je ovo bujno zeleno ostrvo pre jednog veka bilo golo, kamenito, bez ijednog drveta, dok se na njemu, ispod visoke nebeske kupole koja je tada bila jedini krov, odigravala jedna od najvećih drama u istoriji srpskog naroda.

"Grci su ga vekovima zvali 'Ostrvo zmija', a navršio se prvi vek otkako ga pominjemo kao 'Ostrvo smrti', zato što je poslednje konačište za 7.747 srpskih vojnika, dečaka-regruta, umrlih od iscrpljenosti, dizenterije, tifusa, gladi. Duše ovih naših junaka i mučenika otišle su u svoju Srbiju zajedno sa slobodom, osvojenom za nas, za našu decu, za decu njihove dece", rekao je Nikolić.

I srpski vojnici, navodi predsednik, koje su daleko u Srbiji čekali njihovi očevi i majke, braća i sestre, žene, deca, znajući da vojnike niko i ništa neće sprečiti da se vrate kući.

Predsednik je citirao slavnog belgijskog nobelovca, grofa Morisa Meterlinka, koji je u delu "Odlomci rata", za srpske vojnike rekao da nema žrtve koja bi se mogla uporediti sa onom koju su oni dali i da zbog toga nema slave koja bi se mogla visoko uzvisiti kao njihova, niti zahvalnosti koja bi mogla prevazići onu koju im dugujemo.

"Oni ne samo što imaju pravo na najlepše mesto u našim uspomenama, oni imaju pravo na sve naše uspomene, na sve ono što smo mi, jer mi postojimo samo zbog njih", rekao je predsednik Srbije.

Gradonačelnik Krfa Kostas Nikolozas rekao je da se na svetom prostoru sećanja odaje čast onima koji su izgubili život za vreme boravka srpske vojske na Krfu u periodu od 1916. do 1918. i da se upućuje snažna poruka solidarnosti i humanizma celom svetu.

"Tokom ove dve godine, 150.000 srpskih vojnika i civila, žrtava rata, na Krfu su našli gostoprimstvo. Uz pomoć saveznika, Krf se organizovao kako bi spasao mnogobrojne izbeglice. Uprkos tome, oko 10.000  ljudi ostalo je zauvek u zemlji i slanim vodama Krfa", rekao je Nikolozas.

Istakao je da oni koji su izgubili svoje živote, osim na naše dugogodišnje prijateljske odnose, podsećaju nas i na našu obavezu da budemo oprezni kako ne bismo nikada morali da na isti način ponovo dokažemo naše veze.

"Za dve godine Krf je nezvanicno postao prestonica Srbije. Istorijski događaji su moralno i kulturno nametnuli Krfu ulogu 'Ostrva spasa' srpskih saveznika. U našem gradu je smeštena skupština Srbije i Vlada. Formirana je srpska nacionalna štamparija i štampan je novac. Štampale su se novine i izdato je dosta knjiga, otvorene su bile osnovne škole i razna kulturna i sportska društva", rekao je Nikolozas.

Podvukao je da, u teškim vremenima, kada je srpski narod bio izložen iskušenjima, Krfljani su stali uz njega na svaki mogući način, kao i 1992. i 1999. kada su, osim humanitarne pomoći, protestvovali i na masovnim demonstracijama iskazivali protivljenje nepravednom ratu protiv Srbije i izražavali solidarnost pevajući "Tamo daleko".

Govorio je i zamenik ministra spoljnih poslova Grčke Joanis Amanatidis, a glumci su izveli potresni umetnički program.

Uslediće potresna komemorativna svečanost na otvorenom moru - "Plavoj grobnici", a kasnije danas, predsednik Nikolić dobiće titulu počasnog građanina opštine Krf, a biće upriličena premijera filma Slađane Zarić "Srbi na Krfu", kao i svečano otvorena nova stalna postavka u "Srpskoj kući".

Na ostrvu Vidu, na koje su iskrcavani najteži ranjenici, nalazi se spomenicki kompleks i u okviru njega mauzolej. Od 23. januara do 23. marta 1916. godine, na tom malom ostrvu umrlo je 4.847 ljudi, u proseku po 150 dnevno.

Vido, organizovano kao bolnica, pretvoreno je u "ostrvo smrti", a more oko njega u "plavu grobnicu", gde je oko 5.400 umrlih spušteno u more.

Iz pijeteta i poštovanja prema umrlim srpskim junacima, grčki ribari narednih 50 godina nisu lovili ribu u tom području.

Takođe, grčke vlasti i dalje ne dozvoljavaju nikakvu gradnju na Vidu, niti komercijalizaciju tog prelepog, a za srpski narod stradalnog mesta.

(Tanjug)

Nikada više na ovaj način ne dokazivati priajteljstvo

Gradonačelnik Krfa Kostas Nikoluzos je, govoreći na obeležavanju 100 godina od  iskrcavanja Srpske vojske, poručio da oni koji su dali živote na ovom frontu ne podsećaju samo na dugogodišnje prijateljske odnose Srbije i Grčke, već i na obavezu da budemo oprezni kako ne bi nikada morali da ih na isti način ponovo dokazujemo.

"Danas naša otadžbina prolazi kroz težak period. Suočeni smo sa velikom ekonomskom krizom sa ozbiljnim ekonomskim i političkim posledicama po evropsko ali i globalno društvo. Borimo se za naše dostojanstvo i nezavisnost, suočeni sa nepomirljivim stavom vladajućih poverilaca-lidera, koji nastoje da uguše stečena prava naroda i svaki glas otpora", naveo je Nikoluzos.

-Borimo se, kazao je, da bi ponovo stali na svoje noge i na kraju pobedićemo. I vaše prisustvo nam daje snagu, jer ste se i vi nadmetali sa istorijom i izašli kao pobednici, rekao je on.

Nikoluzos je u svom braćanju rekao. "Sećanjem na ovom svetu mestu odajemo čast onima koji su izgubili život za vreme boravka srpske vojske na Krfu u periodu od 1916. do 1918. i upućujemo snažnu poruku solidarnosti i humanizma celom svetu".

On je podsetio da je tokom te dve godine na Krfu našlo gostoprimstvo 150.000 srpskih vojnika i civila, žrtve rata koje uvek i svuda imaju isti izgled: namučeni, bolesni, gladni, izloženi svim opasnostima i zaraznim bolestima.

"Uz pomoć saveznika Krf se organizovao kako bi spasio mnogobrojnu za njegove mogućnosti izbegličku masu", kazao i podsetio da je uprkos tome oko 10.000 ljudi ostalo zauvek u toploj zemlji i slanim vodama Krfa.

Za dve godine, istakao je, Krf je nezvanično postao prestonica Srbije.

"Istorijski događaji su moralno i kulturno nametnuli Krfu ulogu ‘Ostrva spasa‘ srpskih saveznika. U našem gradu je smeštena skupština Srbije i Vlada. Formirana je srpska nacionalna štamparija i štampan je novac. Štampale su se novine i izdato je dosta knjiga. Otvorene su bile osnovne škole i razna kulturna i sportska društva. Organizovalo se jedno malo srpsko društvo i počeo je veliki napor za reizgradnju srpske države", rekao je.

Srpske izbeglice su pridobile simpatiju i poverenje Krfljana i uspostavili su sa njima srdačne prijateljske odnose.

"I čitav vek nakon toga, naši odnosi ostaju jaki i vremenom postaju još jači.

-U teškim vremenima, kada je srpski narod bio izložen iskušenjima, Krfljani su stali uz njega na svaki mogući način", rekao je gradonačelnik Krfa.

Osvrnuvši se na rat koji je na prostoru bivše Jugoslavije vođen od  1992 i 1999, Nikoluzos je rekao da je srpski narod "velikim krvoprolićem platio raspad Jugoslavije i otvorenu američku intervenciju i pokušao da ponovo započne svoj život iz ruševina NATO bombardovanja".

"Krfljani nisu samo rado ponudili humanitarnu pomoć, već su i oštro reagovali, kao i svi Grci, upućivanjem protesta i masovnim demonstracijama, na kojima su iskazivali svoje protivljenje nepravednom ratu i izražavali solidarnost sa srpskim narodom pevajući pesmu 'Tamo daleko', dodao je.

Prijateljstvo grčkog i srpskog naroda, istakao je, potvrđuju i bratimljenja krfske opštine sa gradovima u Srbiji, kao što su Beograd, Kruševac, Aleksandrovac, Zemun, Čajetina i Palilula...

Nikoluzos je govorio i o aktuelnom izbegličkom pitanju rekavši da je to ozbiljan problem za Evropu, te da je potrebno da se, kako je rekao, vratimo unazad u našu istorijui da na tom primeru naučimo.

"Zaštita i garancija prava izbeglica je očigledno naša dužnost koja proizilazi iz neotuđivih vrednosti čovećanstva. Evropa ne može da diže zidove.Ova logika je neistorijska, nehumana i nedemokratska. Moramo da obezbedimo azil žrtvama rata i da na njih gledamo kao na sveta i neprikosnovena lica", rekao je gradonačelnik Krfa, te poručio:

"Sa ovog mesta, koji istorijski označava humanizam i saradnju među narodima, šaljemo celom svetu pouzdanu poruku da će solidarnost među narodima učiniti svet boljim i da će pobediti svaki oblik smrti".

(Tanjug)