Nastavile da rade i kad je gazda propao

 za koju su do tada radile otišla u stečaj. Organizovale su se i ušle u biznis posle propasti dotadašnjeg gazde, tako da sada njih 11 za devize šiju odevne predmete za partnera iz Salcburga (Austrija).



Iboja Mag, Monika Buza, Brigita Kovač, Anika Kiš, Anita Bašić Palković, Klara Lerinc i Klara Kriška su u firmi koju su osnovale samo nastavile da šiju jakne i drugu odeću po poruybini iz Salcburga u iznajmljenim prostorijama. Zaposlile su još četiri komšinice, a namera im je da prostor koji sada koriste nekako otkupe i prema mogućnosti zaposle još žena.



- Do sada nismo koristili podsticajna sredstva, ali imamo nameru da konkurišemo, ako će biti takvih konkursa, jer objekat u kome radimo uzeli smo u zakup na pet godina, a na prodaju je. Zadovoljne smo dosadašnjim učinkom. Najvažnije je što u svom selu imamo radna mesta i ne moramo putovati u grad. Otvorile bi još nekoliko radnih mesta, međutim, trenutno u selu nema šnajderki koje bi nam se pridružile – kaže Monika Buza, u ulozi direktora firme, i napominje da je saradnja sa inostranim partnerom korektna.

Proizvodnjom nameštaja od 2008. godine bavi se DOO „Drvolajn”, a vlasnica i direktorka Timea Kovač je pre toga 13 godina radila u istoj struci, jer je po zanimanju drvoprerađivački tehničar.



- Nameštaj radimo samo po naruybi, mada imali smo ponekad standardne proizvode, koji se ipak ređe traže. Najčešće su nam mušterije koje imaju male stanove i garsonjere pa im nameštaj treba praviti po meri – objašnjava Timea Kovač.

Sada firma ima troje zaposlenih, ali Timea napominje da su ambicije da se broj poveća. To, međutim, zavisi od tržišta i od sredstava za ulaganje. Timea Kovač čeka ishod podnetog zahteva na konkursu Fondacije „Prosperitati”, iz sredstava obezbeđenih iz Mađarske, gde je konkurisala za nabavku nove mašine, cirkulara, pa se nada povoljnom ishodu.



Pre nepunih godinu dana, u maju prošle godine Atila Surok je u zakupljenoj radionici otvorio vulkanizersku radnju „Noel 2011”, a ima nameru da delatnost proširi otvaranjem auto-perionice.

- Mašine su moje, a radnja je u zakupu, pa je malo je teže kao i svaki početak, ali nadamo se da će biti posla i para. Počeo sam sopstvenim snagama, za sada radim sam i svoj sam gazda. Poljoprivredne mašine, automobile i druga vozila ima svaka kuća, tako da svoju budućnost vidim u ovoj radionici, a ukoliko uspem da otvorim auto-perionicu, biće posla za još jednog radnika – otkriva nam vlasnik vulkanizerske radnje Atila Surok.



DOO „St. Mark” krenula je pre desetak godina kao porodična firma, uz bavljenje poljoprivredom. Direktor i vlasnik Bernard Vajda objašnjava da su od pre dve godine suvlasnici silosa za smeštaj 1.000 vagona žitarica. Pored otkupa bavi se pružanjem mašinskih usluga i snabdevanjem poljoprivrednika repromaterijalom, a ratarska proizvodnja je na stotinak hektara.



– Ako vodimo računa da budemo dobri domaćini i dajemo zemlji ono što zahteva, onda nešto i ostane nama koji je obrađujemo – uverava Vajda.

Bivši predsednik kanjiške opštine, sada potpredsednik Pokrajinske vlade, a stanovnik Oroma Mihalj Njilaš, misli da selo ima uspešne uglavnom male i srednje preduzetnike u Oromu, koji su se već potvrdili u svojim preduzetničkim poduhvatima koje dalje treba pospešiti na razne načine, podsticajima od opštine pa sve do Republike.



- Zapošljavanje na selu je izuzetno važno, je kad imamo tu radna mesta, biće dece u školi i vrtiću, selo može da opstane i razvija se – kaže Njilaš. – Smanjenje broja stanovnika zbog odlaska u gradove i inostranstvo nije samo problem Oroma, nego i u drugih naselja u Vojvodini i Srbiji, pa politika itekako treba da vodi računa o ruralnim krajevima. Mislim da tu ima pomaka, jer konačno se shvatilo koliko je bitno oživeti sela, naći rešenje za privredni opstanak i razvoj, a u selima je nesumnjivo šansa u unapređenju poljoprivrede i preduzetništva.



Milorad Mitrović

 

Ulaganjima zaustaviti odlazak

Žitelji Mesne zajednice Orom, koja obuhvata i obližnja naselja Doline i Novo Selo, najviše žive od poljoprivrede, a predsednik Robert Leko napominje da se u dvadesetak firmi razvija preduzetništvo, bilo da je reč o manjim radnjama koje su pokrenuli meštani ili su u pitanju ispostave drugih preduzeća. Uposleno je oko 50 ljudi.



Leko naglašava da se dosta ulaže u razvoj infrastrukture da bi stanovnici sela imali solidne uslove za život, ali da je u poslednje vreme evidentan odlazak većeg broja meštana u inostranstvo, na prvom mestu zbog posla i egzistencije, te da su neophodna ulaganja u unapređenje poljoprivrednih gazdinstava i preduzetništva, kako bi se mladi zadržali u selima.