Nema subvencija bez dva žiranta

Može se dobiti 180.000 dinara, odnosno 200.000 za osobe s invaliditetom, a svi nezaposleni koji dobiju taj namenski novac imaju obavezu da prođu obuku za razvoj preduzetništva, ali i da ispune nekoliko bitnih uslova bez kojih to pravo ne mogu ostvariti.

– Uslov za dobijanje tih para je da su na evidenciji nezaposlenih najmanje mesec dana pre podnošenja zahteva, što ne važi za osobe s invaliditetom – objašnjava direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović. – Uslov je i kvalitetan biznis-plan i dokumentacija. Važno je dodati i da kandidati koji steknu pravo na subvenciju moraju imati garanciju dva žiranta. Imajući u vidu da su to besplatna sredstva, moramo da imamo određena sredstva obezbeđenja. Smatramo da su uslovi odgovarajući, realni i da ih mogu ispuniti svi koji žele da se bave nekim poslom.



Nezaposlenima koji bi želeli da kroz ove mere dođu do radnog mesta ipak najveći problem predstavlja pronalaženje žiranata. Jer, u ovim neizvesnim ekonomskim uslovima gde niko nikome ne može garantovati redovnu platu i stalno radno mesto, osim možda u državnim službama, zaposleni nerado pristaju na to da bilo kome budu žiranti jer su svesni toga da bi mogli biti ti koji vraćaju glavnicu ukoliko korisnik propadne. Pogotovo je strah potencijalnih žiranata porastao posle nedavno objavljenih podataka da ima oko 80.000 jamaca koji su kredite garantovali prijateljima, kumovima, rođacima, a oni ih nisu uredno vraćali pa su sada njima stigli na naplatu.

Objavljen je i podatak da je trenutno na sudu oko 2.300 žiranata od kojih banke traže da namire zaostale obaveze tuđih kredita za koje su bili garant. Da zlo bude veće, banke imaju mogućost da zaposlenom žirantu stave zabranu na platu, odnosno da mu svakog meseca uzmu dve trećine plate sve dok ne isplati dug onoga čiji žirant je bio.



Mada je jasno da je danas teško naći žiranta – a ovde je uslov dva – koji će garantovati nezaposlenom da će uspeti u biznisu koji započinje, država ipak mora da se obezbedi u slučaju da novac dodeljen za samozapošljavanje ne bude iskorišćen kako treba ili ne dovede do cilja zbog kojeg je i dat, a to je radno mesto. Prvi čovek NSZ-a ističe da praksa pokazuje da više od 70 odsto nezaposlenih koji koriste taj novac za samozapošljavanje uspe da opstane u poslu i šest meseci posle isteka ugovornih obaveza.



– Svakako da izvestan broj ima obavezu, odnosno podleže mehanizmu za povraćaj sredstava ukoliko ne ispuni obaveze iz ugovora. Ne možemo reći da je taj broj visok, ali pare moraju da vrate jer su namenjene za program zapošljavanja, a ne za druge oblike – kaže Martinović, dodajući da se pokazalo da to jeste jedan od najuspešnijih programa zapošljavanja.



On podseća na to da je država ove godine svima koji koriste tu subvenciju NSZ dala mogućnost da zaposle nove radnike i da im se refundira porez i doprinosi za još dva zaposlena. Podseća i na to da najviše bodova za dobijanje novca za samozapošljavanje imaju nezaposleni koji ponude plan koji se odnosi na proizvodnju, zanate i usluge. Napominje i da se više nezaposlenih može udružiti i konkurisati sa zajedničkom idejom, a da svako od njih dobije novac.



LJ. Malešević

 

Šansa za 160 osoba s unvaliditetom



Za ovu godinu planirano je da se dodeli 3.510 subvencija za samozapošljavanje, od čega 160 za osobe s invaliditetom. Za sve njih zajedničko je da, ukoliko ne uspeju da od dobijenog novca pokrenu posao i sebi stvore radno mesto, imaju obavezu da ga vrate državi, odnosno Nacionalnoj službi za zapošljavanje koja im ga je i dodelila.