Profit melju i mese iz punih silosa

ostvaruju dobre poslovne rezultate. Predsednik “Eurokorp Grupe” Predrag Đurović je saopštio da su ove firme prošle godine ostvarile ukupan prihod 44 miliona evra i da je ostvarena neto dobit oko 2,8 miliona evra, naglašavajući da se  uspešno poslovanje i stvaranje profita ostvaruje pre svega od prerade pšenice iz sopstvenih silosa.

Prihodi AD “Žitopromet-Mlin”, jedne od vodećih žitomplinskih kompanija u Srbiji iznosili su 16,5 miliona evra, a neto dobit 550.000 evra, dok je prema rečima Đurovića AD “Senta-Promet” kao bitan činilac grupacije ostvarila prihod od 22 miliona evra i neto dobiti oko 420.000 evra. Matička firma “Eurokorp” beleži prihod od 5,6 miliona evra i dobit od 1,7 miliona evra, a zemljište  Poljoprivrednog imanja “Ager” je lane izdavano u zakup i ekonomija korišćena za potrebe otkupa žitarica ima skromniji učinak.

- Posebno nas ohrabruje učinak u proizvodnji u “Žitopromet-Mlinu”, a isto tako otvaranje novih maloprodajnih objekata i ostvareni promet u “Senta-Prometu”, kao i otvaranje novih radnih mesta – kaže Đurović.

Proizvodnja u “Žitopromet-Mlinu” i pored teškoća održana je na na nivou prethodnih godina tako da je u mlinovima samleveno 57.000 tona pšenice, a ostvarena je proizvodnja testenina od skoro 6.000 tona, što je prema oceni Đurovića zadovoljavajuće, s obzirom da je skoro pola godine u fabrici testenina realizovana investicija. Međutim, već prvi meseci ove godine nagoveštavaju porast proizvodnje i prometa. Iz pogona pekare koja je iz Sente izmeštena u Novi Kneževac tržištu je isporučeno 1.800 tona hleba i peciva u regionu Potisja.

- Za nas kao prerađivača bitno je da smo uspeli pored velikih teškoća na tržištu da stabilno poslujemo, iako su cene pšenice i naših prerađevina u padu, tržište zasićeno i prisustva velike konkurencije koja je vrlo često nelojalna. To se održava na cenovnu politiku, jer pojedini pogoni konkurencije rade i u sivoj zoni, bez potrebnih sertifikata i svega onoga što treba da prati prehrambenu industriju. Mi smo tu nemoćni, pa očekujemo od države da se poslovanje mora staviti u legalne tokove – ukazuje Đurović.

AD “Senta-Promet” je izrasla u lidera u trgovini u regionu Potisja, a svoje poslovanje ima i na području severa Bačke i Banata. Lane je investirano u kupovinu 17 novih objekata na području kanjiške i čokanske opštine, takođe i delu opštine Kikinda. Đurović naglašava da je namera da “Senta-Promet” dugoročno bude prisutna na ovom području, jer su ti objekti do sada držani u zakupu, a pored toga otvoreno je pet novih maloprodajnih objekata, što daje impuls daljem razvoju, pa je za ovu godinu predviđeno otvaranje još sedam maloprodajnih objekata u regionu i zaokruži jedna celina.

- U Grupaciji “Eurokorp” uprkos manjeg ili veće fluktacije radne snage sa kojom se susrećemo zbog odlazaka mlađih u zemlje Evropske unije, uspevamo da održimo broj zaposlenih na oko 700, što je neophodno za normalan rad, a kako se bude povećavao broj objekata u “Senta-Prometu” i proizvodnja u “Žitopromet-Mlinu”, tako će se i povećavati broj zaposlenih. Svim zaposlenima na vreme isplaćujemo zarade mesec za mesec i izmirujemo sve poreske i druge obaveze prema državi. Podsećam da smo za deceniju i po udvostručili broj zaposlenih, a za to nismo koristili nikakva podsticajna sredstva – naglašava Đurović.

Predrag Đurović je demantovao glasine prisutne u ovdašnjoj javnosti, da će se vlasnička struktura i menayment u „Žitopromet-Mlinu“ menjati. On je kategoričan da on nema namere da menja ni radni ni životni ambijent, pogotovo što su njegove vizije i ljudi koji vode poslovanje firmi u okviru Grupacije „Eurokorp“ vezane za sadašnji prostor.

Ono što je sigurno, kategoričan je Đurović, da „Žitopromet-Mlin“ u ovom trneutku iz naredne žetve, ako bude uobičajeni rod, može da računa na preko 70.000 tona hlebnog zrna, a da prema najavama, misli da bi im i silosi od 100.000 tona bili mali. Đurović napominje da će prioritet dati partnerima i zadrugama sa kojima rade već više od dve decenije i proizvođačima iz najbližeg okruženja u rgeionu Potisja.

M. Mitrović

Polovina deviznih testenina

Iz fabrike testenina senćanskog „Žitopromet-Mlina“ polovina od 6.000 tona ima kupce na inostranom tržištu. Pored prodaje u zemljama sa prostora bivše Jugoslavije, izvozi se i u druge zemlje, čak i u Švedsku gde se mesečno otprema jedan šleper testenine i brašna. Testenine senćanske robne markre „Sentela“ konkurentne su kvalitetom na inostranom tržištu, jer se proizvode na najsavremenijim linijama koje su lane zamenile one vremešne od tri i po decenije. Predrag Đurović ističe da je prednost i u tome što testenine prave od brašna iz sopstvenog mlina. On je najavio da će već do kraja aprila sa robnom markom „Sentela“ ponuditi osam novih vrsta testenine.